Дуг најмање по глави удара становнике у Србији

Србије Верољуб Дугалић.

По његовим речима, ако се упореди просечна задуженост становника Србије у односу на просечну нето зараду, сваки житељ наше земље дугује у просеку две и по нето плате, док, примера ради, становник Хрватске дугује 4,8 просечних нето зарада.

На конференцији за новинаре у УБС-у је речено да укупни кредити становништва у Србији износе 6,7 милијарди евра, док највећи износ пласмана становништву има Чешка – 52 милијарде евра.

У Хрватској укупни кредити становништву износе 15,7 милијарди евра, тако да је по глави становника дуг 3.735 евра, а нето плата грађана те земље је просечно 780 евра.

Најмањи износ пласмана у региону има Црна Гора – милијарду евра, при чему је задужење по становнику 1.636 евра, што значи да с просечном нето платом од 509 евра Црногорци дугују банкама по 3,2 месечне нето зараде.

Македонске банке имају код грађана пласмане у вредности од 2,2 милијарде евра, што је 1.083 евра по глави становника. То значи да Македонци, с просечном нето платом од 362 евра, дугују три плате по кредитној партији.

У региону централне и југоисточне Европе највећу задуженост по становнику има Словачка, с износом од 5.416 евра по становнику, што значи да сваки Словак дугује по кредиту осам просечних зарада.

– За Удружење банака Србије је апсолутно неприхваљиво било какво усмеравање или ограничавање кредита било којој групацији корисника кредита – изјавио је Верољуб Дугалић.

Он је такав став изнео на конференцији за новинаре у УБС-у на молбу да прокоментарише нека мишљења економиста да наш привредни развој не би требало да се темељи само на потрошњи и да би требало ограничити пласмане становништву.

– То што привреда још недовољно користи кредите, будући да је раст пласмана правним лицима у фебруару свега 0,1 одсто у односу на претходни месец, значи стагнацију, нема ту развоја, значи да немате решење за развој привреде – рекао је он.

У одсуству решења се, како каже, предлажу неки вештачки механизми – да ограничмо кредите становништву и тај новац усмеримо у привреду.

– Кад је у питању кредитирање, није проблем у банкама, јер су оне потпуно ликвидне, имају могућност да кредитирају и грађане и привреду – истакао је Дугалић.

Д. У.