Држава поделила 904 милиона евра

 и државне помоћи у погледу усклађености домаћег законодавства с правним тековинама ЕУ, али има још доста посла да се та област одговарајуће уреди у пракси.

Спровођењем законске регулативе у области државне помоћи, оцењује саветник председника Привредне коморе Србије Александар Кемивеш, спречава се фаворизовање појединих привредних субјеката и стварају једнаки услови пословања за све учеснике на тржишту. То, како каже, подстиче долазак и останак нових компанија на тржишту Србије и унапређује економски развој.



На конференцији „Државна помоћ и процес приступања ЕУ”, одржаној у Привредној комори Србије, истакнуто је да државна помоћ није забрањена, али да се мора контролисати. Европска комисија препоручује земљама чланицама ЕУ да постепено смањују општи ниво државне помоћи и да се фокусирају на подршку запошљавању, регионалном развоју, заштити животне средине, обуци незапослених, истраживању и иновацијама, али то исто препоручују и Србији, као земљи која тежи да постане члан европске породице.



Комисија за контролу државне помоћи објавила је недавно пети свеобухватни извештај о додели државне помоћи у 2014. години, који садржи податке о додељеној државној помоћи на нивоу јединица локалне самоуправе и изграђен је у потпуности у складу с методологијом ЕУ. О додели државне помоћи у прошлој години извештај ће бити накнадно урађен. По том документу, који се заснива на подацима прикупљеним из министарстава, Пореске управе, НСЗ-а, Фонда за развој Србије, Агенције за страна улагања и промоцију извоза, Покрајинске Владе и јединица локалне самоуправе, у Србији је 2014. године додељена државна помоћ у укупном износу од 106.074 милиона динара, односно 904 милиона евра, што је 26 процената више него годину пре, односно 2013. Учешће државне помоћи у бруто домаћем производу 2014. године је било 2,74 одсто.



Сектору пољопривреде 2014. године додељена је државна помоћ од 32,9 милијарде динара, или 291 милион евра, што у односу на 2013. представља повећање од 25 процената. Сектору индустрије и услуга у тој 2014. години додељено је 73,2 милијарде динара, или 623,7 милиона евра, што је 28 процената више него годину раније. У извештају се наводи да је асполутни износ додељене секторске државне помоћи 2014. године био 40 процената већи него 2013. јер обухвата специфичности – рударство, саобраћај и челик. Новац у сектору „челик” одобрен је за реструктурирање „Железаре Смедерево”. Највеће учешће у секторској државној помоћи или помоћ додељена је сектору „саобраћај”, односно кориснику АД „Железнице Србије”. Државна помоћ том сектору у 2014. години износила је половину укупних пара намењених за помоћ предузећима у области саобраћаја.



Иначе, доделом државне помоћи корисник стиче повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте. Она се додељују из јавних средстава и, зависно од инструмента доделе, може представљати стварни или потенцијални јавних расход или умањено остварење јавног прихода. Државна помоћ у Србији у 2014. години додељивана је путем субвенција, пореских подстицаја – порески кредити, престанак пореског дуга, отпис пореза, зајмова – повољних кредита и гаранција. Тако је те 2014. године додељено чак 85.766 субвенција, 10.666 пореских подстицаја, 3.654 повољних кредита, 5.981 гаранција. Свеукупно, додељено је 106.074 државних инструмената, док је 2013. године то износило 81.451.



Љ. Малешевић

Субвенције и порески подстицаји



Путем субвенција и пореских подстицаја у 2014. години Комисија за државну помоћ доделила је чак 91 одсто укупне државне помоћи. Износ нето државне помоћи по основу одобрених повољних кредита те године био је 3.654 милиона динара. Порески подстицаји износили су укупно 10.666 милиона динара. Гаранције, као инструмент државне помоћи, у 2014. години износиле су 5,9 милијарди динара и представљају и износ додељене државне помоћи, будући да су одобрене „Железари Смедерево” по програму реструктурирања.