Држава мора питати и за први милион

Како је тада објаснио, смисао овог закона “нису лева или десна скретања, већ боља наплата пореза”, јер не може неко да има 40 станова или 50 некретнина, а званично прима плату од 120.000 динара. То је, тврди премијер, немогуће, а циљ државе је да људи пријаве своју стварну плату да би држави платили порез. “Наш циљ је да обезбедимо пореске приходе који припадају држави”, казао је Вучић. Већина грађана Србије, пак, од оваквог закона очекује да “рука правде” стигне оне који су се богатили док су они сиромашили.

Министар правде Никола Селаковић обећао је да ће формирати радну групу за израду Нацрта закона о пореклу имовине и сав посао је требало да буде урађен до краја 2015. Међутим, још увек није отворена јавна расправа о овом законском тексту, а јавност није упозната ни докле је са радом стигла радна група, мада је итекако заинтересована да тај акт што пре буде усвојен како би се тачно знало колика је чија имовина, приходи, порекло новца, ко је шта и колико наследио...  У исто време, стручна јавност изражава и велику дозу опреза када је у питању примена закона о пореклу имовине, истичући пре свега да се он не би могао примењивати ретроактивно, а управо су „године које су појели скакавци” биле кључне за богаћење појединаца који данас никако не би могли да докажу да су поштено стекли све оно што имају.

Мада је овакав законски акт преко потребан, његово усвајање није текло лако ни у многим европским државама, а у највећим броју земаља Европе ова материја регулисана је на различите начине, односно поједини правни системи су ово питање уредили кроз неколико закона, док су други то урадили посебним актом.  Према истраживању Библиотеке Народне скупштине “Порекло имовине – начин регулисања”, у Аустрији и Италији се порекло имовине испитује управо у контексту одузимања имовине проистекле из кривичног дела, док се у Немачкој, Француској и Холандији порекло имовине доводи у везу са правом власништва односно поседовања.

Слично решење постоји и у Шпанији и Шведској, где се порекло имовине доказује кроз право власништва и прописе у вези хипотеке, с тим, што се у Шведској оно доказује уписом непокретности у Регистар имовине, јер све непокретности морају имати власника. У Мађарској се порекло имовине регулиште са више закона и то: о парничном поступку, о регистру некретнина, ваздушном саобраћају , безбедности саобраћаја на јавним путевима. Слично решење постоји и у Румунији , где поред Закона о имовинским подацима имаоци јавних овлашћења, судија и државних службеника и Закона о Агенцији за интегритет, у Уставу ове држве постоји претпоставка о стицању имовине легалним путем. Такође, и у Русији порекло имовине је регулисано са више аката и то из области банкарства, игара на срећу и пореског система.

За разлику од ових држава, постоје оне које питање порекла имовине уређују кроз порески систем или систем спречавања прања новца и борбе против тероризма. Тако, рецимо, у грчком законодавству сва средства која физичка лица користе за стицање имовине морају да буду наведена у годишњој пореској пријави. Међутим, ако су опорезиви приход и расход несразмерни, разлика се опорезује. Грчки закон прописује обавезу свим имаоцима јавних овлашћења и лицима која имају приступ јавним средствима да јавно објаве податке о личној имовини што проверавају органи посебно образовани за ту намену. За кршење одредаба овог законског акта запрећене су казне и до 10 година затвора или новчане казне у износу од милион евра и више.

Порекло имовине у Пољској регулисано је Законом о порезу из дохотка физичких лица и Законом о порезу. Закон о порезу на доходак физичких лица прописује услов за испитивање порекла имовине тачније, извора средстава којима је имовина прибављена. Наиме, висина прихода који није оправдан извором или приходом из “невидљивог” извора, процењује се на основу расхода које порески обвезник наведе у годишњој пореској пријави као и кроз вредност имовине стечене током године ако ти расходи и вредности не могу бити подмирени из имовине стечене пре њиховог настанка или пре стицања имовине. Такође, у Пољској се питањем порекла имовине бави и генерални инспектор за финансијске истраге у складу са одредбама Закона о спречавању промета имовине стечене на илегалан начин и борбе против финансирања тероризма.

Љубинка Малешевић

Свести могућност мувања на што мању меру

Провера порекла имовине у Летонији обавља се одредбама Закона о порезу на доходак. Наиме, ако постоји неусклађеност између прихода и расхода у пореској пријави коју обвезник доставља Државној пореској управи, она захтева додатно достављање документације у вези примања, имовине, промене вредности имовине... Такође, Пореска управа примењује и методе праћења промена на банковном рачуну, готовинско плаћање, те однос прихода и расхода, све у циљу спречавања могуће злоупотребе.