Домаћице су „чаробнице” које раде забадава

спремају специјалитете за продају и зараду. Већина кува и спрема забадава, године јој пролазе у кухињи и на крају кад остари нема пензију.

Према подацима које је недавно изнела Кори Удовички, министарка за државну управу и локалну самоуправу, у Србије је више од 50 одсто жена економски неактивно, али оне и када нису запослене, као домаћице, економски доприносе друштву, што им се, како је истакла, не признаје. Веома је важно да жене имају подршку да покрену бизнис, јер, како је нагласила, оне и у кухињи са мало новчаних средстава могу да започну посао. Но, оно што је министарка рекла јесте тачно, али је тешко променити менталитет у Србији према којем четка, метла и шерпа спадају у “нормалан” рад сваке жене домаћице, којој је то дужност и обавеза без признатог права на зараду и уплаћене пензијске доприносе.

Сва претходна истраживања показала су да жене и поред знања и умећа која имају у стварности су без имовине и права на бизнис. У Србији су свега 37 одсто жена власнице земљишних поседа, с тим што тај постотак варира од Војводине где је 50 процената имовине у власништву жена до 13 процената на југу Србије. Жене су власнице тек једне десетине сеоских домаћинстава, а 84 одсто њих не поседује земљу. Пензијско и инвалидско осигурање не уплаћује 93 процента жена које данас живе на селу, њих 17 одсто нема ни здравствено осигурање. Разлог је најчешће тај што немају свој новац. Још поразнији је податак да 74 одсто сеоских жена, чије су руке у кухињи “најчаробније” и које праве специјалитете који би се могли послужити у многим светским хотелима, има статус помажућег члана домаћинства, што значи да су ангажоване у породичном послу али нису плаћене за тај рад. У сезони пољопривредних радова 65 одсто жена ради дуже од прописаног радног времена, без дана одмора.

Неке рачунице показују да рад домаћице у Србији, без обзира што оне од тога заправо немају ни једног јединог динара, вреди најмање 1.000 евра месечно. У ту плату, о којој сања и више од 99 одсто грађана Србије, улази сатница за чишћење, кување, чување деце, пеглање веша, прање . И целодневно радно време, без дана одмора током месеца и са ретким годишњим одмором током године. Тих најмање 1.000 евра уштеди свака глава домаћинства само зато што му је жена домаћица и што не мора да јој даје плату. Јер да све оно што она сваког дана уради велико је питање и да ли бу му месечно било довољно 1.000 евра, под условом да може да је заради за плаћање куварице, дадиље, пеглерке...

Рачуница “колико кошта домаћица”, иста та која нема плату и бизнис па самим тим није економски самостална, је веома једноставна: за ангажовање сталне кућне помоћнице са осмочасовним радним временом месечно треба издвојити најмање 250 евра. Њен посао је, по правилу, да кува и евентуално очисти кућу. Како је дан дужи од осам сати, свако остајање преко тога мора се платити и то између 250 и 300 динара по сату. Поред жене која кува и спрема, исто толико, ако не и више, треба платити и беби-ситерку за дете. Уколико је више деце и цена беби ситерке је већа. Како и оне раде на одређен број радних сати у току дана, за “ресто” треба им платити за сваки додатни сат најмање 300 динара.

Услуге прања и пеглања веша једне машине од пет килограма перионице наплаћују око 750 динара. За четворочлану породицу једна машина веша пере се дневно, што значи да би недељно за ту услугу требало платити 5.250 динара или 20.000 динара месечно. Када је веш већ опран треба га испеглати. За сат пеглања треба платити 300 динара. За то време може се испеглати неколико кошуља и мајица, што значи да се мора платити више сати током недеље.

Све то домаћице раде без плате, како док су деца мала, тако и када она порасту, јер данас млади због недостатка посла и малих плата чак и када га имају остају до четрдесете у родитељском дому. Самим тим, мама је цео животни век свима на услузи па јој је он заправо и радни век. Но, иза тог радног века, за разлику од жена које су запослене, не следује пензију нити мирно треће доба. Шта ће држава учинити да домаћице “чаробнице” изађу из кухиње и куће и свима покажу и пунуде своје умеће и знање, остаје да се види. А да треба да им се помогне – треба.

Љубинка Малешевић

Америчка супруга годишње „кошта” 73.960 долара

Покушавајући да израчуна колико кошта неплаћени рад његове супруге која је “само” мајка и домаћица, Американац Стивен Нелмс је на свом блогу навео колико се плаћају послови које обавља његова супруга. Дошао је до суме од 73.960 долара годишње. У тај салдо ушао је трошак за дадиљу коју ова породица плаћа 705 долара недељно, односно 36.660 долара годишње. Ако би нека агенција чистила кућу уместо његове жене, ту услугу би наплатила око 5.200 долара на годишњем нивоу, куварица би свој рад наплатила 240 долара недељно односно 12.480 долара годишње. Особа која би ишла у куповину уместо њих наплаћивала би 65 долара по шопингу што је 13.520 долара годишње. Прање веша би плаћали 25 долара недељно, односно 1.300 долара годишње. За организацију породичних прослава издвајали би 75 долара по сату односно 900 долара годишње.