Домаћи бизнисмени и Кинези постају озбиљни играчи

Банкарски сектор у Србији највише се променио у транзицији. Међутим, ту ни близу није крај јер ће 2017. година донети још доста промена. У Србији би

требало да почне да послује Бенк од Чајна, односно једна од већих кинеских финансијских кућа. Могуће је да крајем године наша Комерцијална банка добије новог власника. Алфа и АИК банка почеће да раде заједно јер их је купио исти човек - власник МК комерца - Миодраг Костић, који је и власник Горењске банке из Словеније, што значи да хвата позицију у региону. Слично важи и за Директну и Финдоместик банку, чији су власници бизнисмени Андреј Јовановић и Бојан Миловановић. Они су бизнис започели деведсетих година прошлог века и били васници компаније”Марбо”, коју су касније продали “Пепсију”.

То уопште не мора да значи крај променама у банкарском систему у Србији. Наиме, на српском тржишту послује чак 30 банака. Интересовање за кредите је, према подацима Удружења банка и Кредитног бироа, за првих једанаест месеци ове године слабо јер су се кредити и привреди и становништва повећали тек за 0,1 одсто, а сума је 2.151,98 милијарди динара. Зато многе банке, које послују уз губитак, нуде своје куће у Србији на продају.

Цене падају и испод књиговодствене вредности, а ко ће купити банку када је већ на акцији, ако не они који су стекли искуства у српском бизнсу. Број банака ће се смањити, а аналитичари сматрају да је за наше тржиште оптимално да

их буде десет, а да не буде монополског понашања и да се разиграва кокуренција.

Бенк оф Чајна је највећа банка која је до сада дошла на домаће тржиште. О каквом yину се ради најбоље говоре бројке - послују у 46 земаља, имају капитал од 2.700 милијарди долара, профит од 26 милијарди долара, а запошљавају 285.000 људи.

Кинески банкари биће подршка крупним инвестицијама у нашу земљу. Међутим, најављују да ће радити и са малим и средњим предузећима, као и са становништвом. Почетек рада најављен је за крај јануара или почетак фебруара, када ћемо моћи да кажемо “хуаинг” што на кинеском значи добродошли.

Бенк оф Чајна је на наше тржиште ушла као гринфилд инвестиција. Добили су дозволу Народне банке Србије да оснују нову банку, а нису дошли у Србију преузимањем неке од кућа, које овде већ раде. У Управном одбору ове банке седеће бивши министар привреде Жељко Сертић, те претходни гувернер НБС Дејан Шошкић, а то довољно говори колико Кинези држе до познавања прилика и стручности. Иначе, јуан је у Србији призната валута, а хоћемо ли штедети и задуживати се у јуанима тек ће се видети. За сада се могу узимати кредите везани само за евро.

О томе зашто су домаћи бизнисмени одлучили да сада уђу у банкарски сектор међународни консултант Милан Ковачевић каже:

- Бизнисмени желе да разбију улагања на више делатности. Улагање у тај сектор је сигурно. Банкарске услуге су увек потребне. Поред тога привреда Србије је у претходном периоду годинама бележила стагнацију, а када крене развој биће више кредита и шансе за зараду у банкарству ће бити веће него у окружењу. МК комерц је до сада улагао у индустрију шећера, куповину земље, туризам, па није чудо што се интересују и за банкарство.

Андрија Јовановић је директор холдинга “Моји брендови”, у оквиру кога послују “Бамби”,”Имлек”,”Књаз Милош “, а улазак у банакрство сигурно није случајан. Да ли ће компаније, које су у власништву газда банака моћи да рачунају на кредите под повољнијим условима од других

- Сигурно је да неће јер је по нашим законома и другим прописима забрањено кридитирање између повезаних лица, што власници, односно акционари јесу - каже Милојко Арсић са Економског факултета у Београду.

Д. Вујошевић

Хоће ли камате пасти?

Да ли ће промене на банкарском тржишту донети боље услове за грађане и привреду видеће се, а по речима Милана Ковачевића, простора за снижавање камата има.

- Банкарска маржа је још висока. Ту мислим на разлику између суме по којој банке узимају средства и касније их пласирају клијентима - објашњава Ковачевић.

Колики ће ко део колачића успети да узме тек остаје да се види. Двоцифрен удео на банкарском тржишту имају Интеза - 16,7 одсто, Комерцијална - 12,9 одто, па Уникредит с 10 одсто. Ту су и Рајфајзен банка са осам одсто и Сосијете женерал са 7,3 одсто. Прати их АИК банка са уделом од 5,5 процената, а реч је о подацима према билансној активи.