Добацујемо до сребрне медаље

Тако су прошле године на најпознатијем Декантеровом оцењивању српска вина освојила 49 награда, међу којима шест сребрних и 18 бронзаних медаља те 25 препорука, а 2014.године на том оцењивању 25 вина окитило се наградама. У односу на 2008. годину, када су само два вина награђена у конкуренцији неколико хиљада узорака, напредак је неспоран.

Лане је добра берба медаља за српска вина била и у Бугарској, на тамошњем „Балканс Интернатионал Wine Цомпетитион”, на којем је Србија однела четири трофеја као главне награде, девет златних медаља и исто толико сребрних, те осам бронзаних, двоструко више у односу на остале узорке земаља које су се надметале.

– Несумњиво је да се квалитет српских вина побољшава у последњих десет година – каже Дарко Јакшић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине. – То се дешава због увођења модерне технологије у домаћем виноградарству и винарству, праћене институционалном подршком, уласком нових младих и образованих произвођача у тај сектор и порастом медијске заступљености вина као производа доброг за промоцију земље, али пре свега због постепене промене укуса потрошача, који све више захтевају и конзумирају висококвалитетна вина, а све мање стона вина нижег квалитета.

По његовом мишљењу, наша вина произвођача средњег капацитета, а има их седамдесетак, врло су конкурентна и могу се упоредити с најбољим светским винима. 



– У овом тренутку ти произвођачи су и мотор развоја нашег виноградарства и винарства када је квалитет у питању, а њихова вина одражавају на најбољи начин богатство еколошких услова виноградарских подручја Србије. Међутим, неопходно је да још много радимо на унапређењу, пре свега знања у производњи и примени модерне агротехнике и енолошких поступака и средстава, одржавању хигијенских услова и правилном чувању вина, да бисмо свеобухватно побољшали укупни квалитет вина, поготово код малих винара где се често јављају проблеми с кварењем и манама вина насталим услед лошег квалитета грожђа и неких пропуста током производње вина. Један од проблема код домаћих вина одређених винарија је у вези с недовољним познавањем проблематике ПХ вредности као битног параметра за квалитет вина и испољавање зеленчивости код црвених вина, која се не цени код познавалаца и љубитеља вина.



Неопходно је много радити и на унапређењу квалитета наших локалних сорти, кроз клонску селекцију и утврђивање најбољих технологија од научних и стручних институција. – каже Јакшић.Вина с географским пореклом (регионална вина и квалитетна вина с географским пореклом) у укупној производњи вина у Србији учествују у просеку с 12 до 15 одсто, при чему је просечан удео прозводње квалитетног вина с географским пореклом (КПК или КГПК) у укупној производњи вина свега пет до седам одсто. Вина с географским пореклом дају додатну вредност том производу, чинећи га препознатљивим на домаћем и иностраном тржишту и повећавајући му ценовну вредност. У Министарству пољопривреде кажу да већ дужи низ година раде на успостављању новог система географског порекла вина и јачању поверења потрошача у податке на етикетама.



  З. Милосављевић

Највише малих виноградара



По подацима из Винарског регистра, у сезони 2014/2015. у Србији је произведено 32.622.095 литара вина, у шта није урачунато ароматизовано вино, што је било 24,5 одсто мање у односу на претходну сезону.Званични подаци говоре да имамо око 250 произвођача вина, а по попису пољопривреде, у 2012. години у Србији је било нешто више од 80.000 газдинстава с виноградима. Око 92 одсто њих има до 50 ари винограда.