Дневно имамо за један ћевап и неколико режњева саламе

 у Србији продаја опала око 15 одсто. Иако се у Србији роштиљ сматра националним јелом, по свему судећи, просечан грађанин наше земље ретко има на менију тај специјалитет, односно дневно, у најбољем случају, може да поједе један ћевапчић и неколико режњева саламе.

Упозорење СЗО-а готово да готово ниједна врста меса, као ни прерађевина направљених на традиционалан начин – шунка, сланина... није безбедна је у другим земљама, много богатијим од наше, изавало далеко већи пад продаје меса и месних прађевина, али треба рећи да је у њима потрошња те намирнице по становнику и тада била виша него у Србији. Наиме, просечна потрошња меса, без прарађевина, у Србији је око 40 килограма, док је у у Немачкој око 90, а и Француској и више од 100. Рекло би се да су грађани тих земаља и имали простора да се одрекну потенцијално опасне намирнице, посебно што је на њиховом јеловнику много чешћа риба, док у Србији, ако је упозорење из СЗО-а и имало неког ођека, простора за одрицање од меса и није било пошто га, у просеку, мало и користимо – јер немамо довољно новца.



Наиме, просечна потошачка корпа у Србији последњег месеца прошле године била је око 67.000 динара, док је за минималну требало око 35.000 динара. У просечну корпу месечно се може спустити нешто више од 14 килограма меса и месних прерађевина, а будући да се рачуна да је троши трочлано домаћинство, то значи да на сваког члана породице месечно дође око 4,6 килограма и меса и месних прерађевина, односно годишње око 56 килограма.



У просечну потрошачку корпу спусти се 700 грама јунећег меса, четири килограма свињског и око 4,8 килограма пилећег, те око 200 грама yигерице, што значи да трочлано домаћинство месечно потроши мање од десет килограма свежег меса. Такође, то говори да је месечна потрошња меса, по члану домаћинства, око 3,3 килограма меса – односно око 100 грама дневно, или 36 килограма годишње.



Преостала око четири килограма су месне прерађевине – око 400 грама свињских ребара, 300 грама свињског врата, пола килограма сланине, килограм чајне кобасице, 450 грама виршли, 200 грама прашке шунке, 1,4 килограм мортаделе и 400 грама паштете, односно сваки члан домаћинства током месеца има на располагању око 1,5 килограм преређевина, што је дневно око 50 грама, или 18 килограма годишње.



Они чија примања могу да напуне само минималну потрошачку корпу, месечно у њу могу спустити готово упола мање меса и месних прерађевина – укупно око осам килограма. У ту корпу стаје око пет килограма меса – 400 грама јунетине, 1,8 килограм свињетине, 2,8 килограма пилетине и 200 грама yигерице, односно око 1,7 килограм меса по члану домаћинства месечно, или око 20 килограма меса годишње, или 56 грама дневно. Још је мање месних прађевина – по 300 грама сувих ребара и сланине, 200 грама виршли и чајне кобасице, пола килограма кобасице од свињског и мешаног меса... Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић истиче да је извесно да је пад продаје меса и месних прерађевина изазван ниским зарадама и све нижим стандардом грађана.



– Платежна моћ грађана све је мања, и то је сасвим сигурно разлог опадања промета меса и месних прерађевина, али и осталих производа – каже Паповић. – Сумњам да је разлог упозорење СЗО-а јер се на овим просторима и месо и традиционално произведене месне прерађевине – попут шунке, сланине, кобасица... користе у исхрани већ вековима и сигурно је да су здравији од полутрајних производа који се најчешће нуде у продавницма.



Д. Млађеновић

Не помажу ни снижења



Иако, наравно, разлога за пад продаје меса и месних прерађевина има више – јер се многа домаћинства током зиме сама побрину за пуњење замрзивача и пушница, готово је извесно да је, уз просечне зараде грађана Србије, највероватнији разлог недостатак новца, а не упозорење СЗО-а. Ипак, да је продаја меса мања, а да је понуда већа од тражње, потврђује и то што су снижења меса, углавном свињског и пилећег, веома честа, па се ових дана килограм крменадли на више места – од великих трговинских ланаца па до малих месара, продаје испод 300 динара, а још је повољније када се купује месо за сушење.