Десетак банака вишак

довољно 20 банка па да конкуренција буде оштра и да сви могу да послују без већих тешкоћа.

Први је тему о превеликом броју финансијских кућа на нашем тржишту отворио председник Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић. Он је оценио да је за бруто друштвени производ од 33-34 милијарде евра у Србији тридесетак банака и превише. Зато у условима који владају на тржишту свака трећа бележи губитак. Осим тога, повратак инвестираног капитала је веома низак – лане је био један одсто а пре пет година више од пет. На другим тржиштима у региону бележе се бољи резултати.



Шта је реално очекивати у наредном периоду? О томе Владимир Медан с Београдске банкарске академије каже:

– За Србију је оптималан број банка око 20 – сматра он. – Мање од тога би водило ка смањењу конкуренције и подели тржишта, а када их је више, тешко могу добро пословати. Свака банка која код нас нема удео на тржишту од пет одсто сусреће се с тешкоћама у пословању.



Медан подсећа на то да су до 2003–2004. године овде дошле велике средњоевропске банке. Оне су очекивали привредни раст на дуге стазе и рачунале су на посао у Србији, а и на велико тржиште с близу осам милиона становника. Међутим, дошла је глобална криза и с њом проблеми. Многи планови се нису остварили.



Ко је отишао из Србије, а ко дошао?

Прва велика банка која се повука с нашег тржишта је белгијска групација КБЦ, пре нешто више од две године. Њене клијенте преузела је Сосијете женерал банка, а лиценцу Теленор банка. Прошле године на наше тржиште је дошла турска Халк банка, која је за 10,1 милиона евра преузела Чачанску. Медан напомиње да је та банка била мала, а цена повољна па су се банкари из Турске одлучили да уђу на наше тржиште.



ОТП банка је преузела Финдоместик, а ове године би требало да наставе пословање под једном капом.Од осталих новајлија ту је Ексим банка ЗРТ из Мађарске. Они су 14. децембра прошле године поднели Народној банци Србије комплетан захтев за отварање представништа у Србији, а отворили су га 8. јануара ове године. Једини власник капитала је Република Мађарска.



– Када нека банка отвори представништво у некој земљи, то је да би испитала тржиште и евентуално касније и ушла на њега куповином или оснивањем банке. Па и Халк банка је тако дошла код нас – каже Медан.Један од кандидата који би могали отворити представништво код нас је Развојна банка Азије. Они су већ најавили да су заинтересовани за инвестирање у овај регион, а да ли ће им представништво бити у Будимпешти или Београду, остаје да се види.



Д. Вујошевић

 

Ко би могао отићи



Што се тиче оних који ће отићи, то су најављивале НЛБ банка и КБМ, обе с већинским словеначким капиталом. Кандидат је и Марфин банка с Кипра. Али, колико је познато, није се одмакло даље од најава.