Давали јавним предузећима шаком и капом, а плаћали порески обвезници

готово 144 милијарде. То су значајно бољи резултати него у 2014. години, када су јавна предузећа забележила негативан нето финанијски резултат од 44 милијарде динара.

Разлог за остварење добити јавних предузећа, од које је највећи део уплаћен у буyет Србије, лежи и у томе што су током прошле године јавним предузећима биле забрањене донације и спонзорства, а поготово се та забрана односила на губиташе. Наиме, у годишњим програмима пословања за 2015, које су усвојили надзорни одбори и Влада Србије, за спонзорства и донације дозвољено је издвајање од 138 милиона динара, а коришћење тих пара на кварталном нивоу контролишу три министарства. По речима помоћнице министра правде Дубравке Дракулић, по смерницама за пословање јавним предузећима је сугерисано да донације смање 40 одсто, али не и да их попутно укину.

Да ће јавна предузећа која праве губитке, а покривају их порески обвезници, морати да смање или чак и потпуно укину праксу спонзорства и донирања разноразних манифестација и спортских клубова, наслутило се још пре две године када је српски премијер Александар Вучић њиховим директорима јасно ставио до знања да су монополисти и да део новца треба да дају у буyет државе која им је обезбедила привилегован положај на тржишту, а не да га троше на разноразне ствари, па чак и сопствени маркетинг, који им реално није ни потребан. Велики део јавних предузећа – ЕПС, Телеком”, „Пошта, ЕМС, „Србијашуме” и нека друга послушала су премијера па су уплатила добит у државну касу. Нека су то учинила почетком године, а нека то чине ових месеци.

Из Министарства привреде најављују да ће губиташима донације бити забрањене, а нека јавна предузећа, и поред тога што послују позитивно. мораће да их смање. Осим тога, чак и они који добију могућност донирања и спонзорства, за шта морају добити Владину сагласност, мораће новац који додељују учинити транспарентнијим и оправдати потребу за додатном промоцијом. Велики део финанијских стручњака сматра да издаци јавних предузећа за спонзорисање нису рационални јер је реч о компанијама које углавном имају монопол у својим делатностима и којима заправо није потребна додатна реклама ради повећања продаје или тржишног учешћа. Сматрају да државне субвенције нису спорне када је у питању представљање државе, односно државне репрезентације.

Ипак, није згорег подсетити на то да су заправо јавна предузећа, која су се често појављивала као спонзори или донатори, од тога имала и корист. Јер, по Закону о порезу на добит правних лица, у члану који дефинише издатке за здравствене, образовне, научне, хуманитарне и верске намене, заштиту човекове средине и спортске намене, донације се јавним предузећима признају као расход у износу највише до 3,5 одсто од укупног прихода. За давање донације није неопходан уговор о донацији у писаној форми, али јавна предузећа морала су надлежном пореском органу да га поднесу уз пореску пријаву. С друге стране, по истом закону, издаци за рекламу и пропаганду признају се као расходи у износу од пет одсто од укупног прихода, па су се због тога јавна предузећа окретала спонзорству које је добродошло и примаоцу и компанији.

Љ. Малешевић

Ко се окористио?

Од спонзорства и донаторства корист су имали и јавна предузећа и они којима су поклони бесплатно давани, али су штету имали порески обвезници, који су покривали губитке које су те компаније имале. Дуги низ година губиташима, који се издржавају на грбачи грађана, није сметало да дају шаком и капом на сопствену промоцију. Све док је било тако, државна каса од њих није имала користи, већ само штете. Прошле године први пут је и држава, која им, уосталом, и омогућава да као јавна предузећа буду привилеговани и без конкуренције, имала вајде од њих, а тиме и сви грађани.