Далеко смо ми од Немачке

од глади сваког дана умре 20.000 деце млађе од пет година. Према извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, око 90 милиона тона хране губи се годишње само у Европи. Стог једно од кључних питања стратегије Европа 2020. јесте и смањење количине хране која се баца. Међу задацима је и јачање свести о друштвено одговорном понашању, тако што ће се храна којој се ближи истек рока трајања, поклањати онима којима је потребна, уместо да заврши у контејнерима и сметлиштима.

– У Србији је брига о храни којој се ближи истек рока трајања углавном поверена личној иницијативи појединаца, али и невладиним и хуманитарним организацијама. Банка хране у нашој земљи постоји од 2009. и уз досадашњи буџет од 131.400 евра сакупила је и поделила 1.182 тоне донираних намирница у вредности од преко 1.615.000 евра – каже нам Радмила Иветић, председница удружења Банка хране. –  Основна делатност Банке хране Београд јесте прикупљање намирница од произвођача хране, трговинских ланаца и агроиндустрије. А наша основна мисија је борба против глади и расипања хране. Од 2009. део смо Европске федерације банака хране (ФЕБА), која ове године прославља 30 година рада. Ову мрежу банака хране чини 271 чланица из 23 земље. На овај начин помоћ у храни долази до свих социјално угрожених група. Само у 2015. банке хране у Европи су успевале да дневно обезбеде преко 2,9 милиона оброка.

Резултати ове борбе код нас највидљивији су кроз пројекат „Помажемо да имају и они који немају“ који Банка хране спроводи са Макси и Темпо трговинским ланцима. Непродато воће и поврће донира се Банци хране која координира преузимање намирница укључивањем хуманитарних организација. Пројекат је покренут 2015. у Београду, када је укључено 12 организација и 62 Макси и Темпо објекта. У 2016. смо проширили пројекат на територију целе Србије, повећавајући број организација на 55, број објеката на 130 и број корисника на преко 6.000. Од почетка пројекта донирано је 600 тона употребљиве друге класе воћа и поврћа.

По речима наше саговорнице, овај пројекат као пример добре праксе одобрила је Европска федерација банака хране и представљен је на недавно одржаној ФЕБА конвенцији у Единбургу. Он је практично претеча реализације Закона о вишковима хране, донетих у Француској и Италији, али који још увек нису почели да се примењују, иако представљају један од циљева Европе 2020. Законска решења о уштедама у храни планирана су и у Србији, и већ је формирана радна група чији је задатак да донесе сличан закон. Осим тога, кажу невладине организације, неопходно је и укинути ПДВ на донације у храни.

– Банка хране прихвата намирнице пред истеком рока трајања. У Србији постоји одређени број компанија који донира овакву врсту производа, с тим да се њихова дистрибуција обавља одмах, како били конзумирани у року – каже Радмила Иветић. - Та храна је безбедна за употребу. Уколико је у питању донација већих количина таквих намирница, распоређују се или мањем броју већих организација или већем броју мањих организација. Представници организације, наравно, бивају обавештени о датуму истека рока трајања, те о томе обавештавају кориснике. С обзиром на то да постоји велики број готово свакодневних захтева за помоћ у храни, намирнице које се донирају организацијама конзумирају се на време, те не постоји бојазан о употреби намирница након истека рока.

У међувремену, Европа је покушала да крене и другим путем. Немачки министар исхране и пољопривреде Кристијан Шмит залаже се за укидањене одредбе о истицању препорученог рока трајања на производима. Упркос томе што то заправо није рок употребе, потрошаче подстиче на непотребно бацање сасвим добре хране, тврди он. Произвођач заправо гарантује да ће до тог датума производ имати особине које би требало да има што се тиче укуса, мириса, боје, конзистенције и хранљиве вредности. После тог датума врло је вероватно да ће тај производ задржати иста својства и још ће можда дуго проћи док се производ заиста не поквари. Показало се, међутим, да су произвођачи прилично конзервативни у препорученим датумима, а расту сумње да је разлог материјалне природе. Јер, ако потрошач баци производ док је можда још добар, вероватно ће после тога једноставно купити – нови, тврди Шмит.

– Масовно бацамо добре намирнице јер су произвођачи поставили превелике сигурносне размаке до рока кад се производ квари – изјавио је министар Шмит. – Такав препоручен рок употребе у Немачкој је уведен пре више од тридесет година и тек у ретким случајевима заиста има смисла, нарочито код неких пекарских производа као што су крекери или двопек. Код неких производа где је то заиста потпуно бесмислено – код шећера или соли, на пример, “препоручен рок” у Немачкој је већ укинут.

У последње време и код нас се све чешће чују захтеви за увођење такозваног прелазног или продуженог рока трајања. Међутим, овакав начин смањења бацања хране још увек није нашао на подршку јавности.

– Покрет за заштиту потрошача Србије против је оваквог решења, јер сматра да ту могућност не треба дозволити пре свега из здравствених разлога. Али и оних етичких, када је у питању однос према човеку који ће ту храну користити – појаснио нам је председник Покрета потрошача Србије Петар Богосављевић.

Ивана Вујанов

Важно је планирати сваку куповину

С обзиром да се доста хране баца и у домаћинствима, неопходно је да сваки појединац мења своје навике и став у односу на храну – на њену куповину, коришћење и тако директно учествује у смањењу бацања хране. Стручњаци препоручују да се храна не гомила у кући, односно да се чешће иде у мање куповине, уместо ређе у велике. Осим тога, важно је планирати сваку куповину, али и чувати производе у складу с упутствима на амбалажи. Требало би сервирати мање оброке, како би се избегло бацање, а остаци хране могу се поделити животињама или чувати у замрзивачу и вакуумским паковањима.