Да се не понови кобна 2008. година

трговине и ниске цене сировина које погађају Бразил и друга тржишта у развоју.Светска економија ће, према најновијем извештају ММФ-а, остварити раст од 3,4 одсто у овој и 3,6 одсто у наредној години, што је у оба случаја за 0,2 процетна поена ниже у односу на пројекцију из октобра прошле године.

Економисти у Србији процењују да ће српска економија ове године имати раст од 1,5 одсто, али и да би то могло да буде доведено у питање због дешавања у свету где се увелико прича о новој глобалној кризи. Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић оцењује да успоравање раста Кине доводи до слабијег пословања многих компанија те да то утиче на европске земље које су и највећи спољнотрговински партнери Србије.



Не спори да би због кризе у Кини последице могла да има и Србија али сматра да су прогнозе о понављању економске кризе из 2008.године песимистичке.- У кратком року ће доћи до успоравања привредног раста и то повећава неизвесност на берзама односно доводи до повећања валутног ризика – истакао је Ханић.



За економисту Миладина Ковачевића најава да се ближи нова економска криза више личи на неку врсту „политичко-маркетиншког шока, који рачуна на то да се заправо скрене пажња на проблеме, док за професора Стојана Стаменковића понављање 2008. године много зависи од тога „колико ће политичке структуре да се опамете”. Он подсећа да су сарадници МАТ-а у октобру 2007. године упозорили да криза са хипотекарним кредитима у САД може да изазове хаоус у светским финансијама а потом и у реалном сектору али да тадашње економске власти нису реаговале. Додаје да мигрантска криза сада може да изазове непријатне последице и да она захтева енергичније деловање.



Према речима професора Бошка Живковића, за сада се не може тврдити да нову кризу на берзама сеје финансијски сектор и да је крива само кинеска берза. Евентуални узрочници будуће кризе, додаје, виде се изван берзе јер опада и међународна разена добара. Упозорава да Србија може бити тешко погођена од 2018. до 2020. када нећемо моћи да враћамо главницу, па се морају узети нови кредити.



- Ове године ћемо бити начисто колико је отишао тај поремећај и да ли ће доћи до експлозије балона. Не очекујем драматичну кризу као 2008. али ове године ће се знати колики су поремећаји – рекао је Живковић.Ни економиста Иван Николић не сматра да чињеница да је Кина успорила економски раст на 6,9 одсто  довољан разлог да се најављују неки шокантни поремећаји светских размера. 



Љ. Малешевић

 

Економски блокови



Економисти подсећају да је размена у свету веома успорена, да се велике земље затварају у својеврстне трговачке блокове, а раст привреде је успорен. Очекују да ће се вишегодишњи тихи рат курсевима централних банака Америке, Кине и Европе заменити ратом каматама.



- То може направити катастрофу прво у малим сиромашним земљама. Подизање базних каматних стопа изазива миграције капитала и поскупљује трошкове финансирања јавних дугова, ми смо ту врло изложени и потенцијално можемо бити јако угрожени уколико каматне стопе на докинантним тржиштима оду јако,јако високо – објашњава Живковић.