Да нас не прегазе и време и ГМО

 фармацеутске и семенске индустрије донети тектонске промене на светском и европском тржишту. Нажалост, ни Србија се неће лако провући.

Пре двадесетак године свако ко се пољоприведом није бавио из демагошких и популистичких разлога већ је нешто о томе и знао, тврдио је да ће битка Европе против ГМО бити изгубљена онда када „Бајер” или нека слична европска компанија постане способна да производи ГМ семе као „Монсанто”, или пак када дође до спајања неке велике европске компаније с америчким гигантом.

Што је било далеко, постало је близу: „Бајер” хоће да купи „Монсанто”, он за сада не пристаје, али је извесно да ће гигант настати. Да ли сада или за пет година, и није толико битно. Важно је да се види какве ће то последице оставити на европске прописе и да ли ће ГМО на велика врата ући у ЕУ пољоприведу. Лако је Европи било да се брани од семена америчке компаније. Питање је како ћемо се одбранити од властитог yина?



На удару ће свакако бити и Србија. На пољу стварања ГМ семена није урађено много, стратегија нам је годинама била да се све забрани, уз претпоставку да ће ГМ семе бити забрањено за вјеки вјекова. Међутим, сва је прилика да ће рампа у ЕУ бити спуштена много пре него што су неки очекивали, те да ће наше неспремно семенарство остати на цедилу. То значи да ће стране сорте и хибриди полако преузимати примат и да ћемо уместо свог семена сејати туђе, и то модификовано. Ништа неће бити под морање, али ГМ семе неће бити ни криминализовано.



Можемо ми кукати колико год хоћемо, ударати у таламбасе да ГМО изазива канцер и да ћемо се потровати, али очигледно би много паметије било да почнемо и сами да далеко више радимо на стварању ГМ сорти и хибрида. То не значи да треба да напустимо политику подршке гајењу домаћих сорти и хибрида, већ да се мора радити паралелно. Ко хоће ГМ – да добије ГМ, а ко хоће „нормалну” пољопривреду – да и за њега имамо домаће семе.

– Шта год да се догоди, морамо сачувати наше семе и наше семенарство – каже аграрни аналитичар Милан Простран. – Сами се против светских економских гиганата борити не можемо, али морамо урадити све да сачувамо оно што имамо.



Медицинска јавност протестовала је прошле године због невероватног поскупљења лека „дараприм”, стандардне терапије у лечењу од паразитских инфекција које могу бити опасне по живот и на тржишту је већ 62 године, од 5.500 одсто, пренео је тада амерички лист „Њујорк тајмс”. Њујоршка старт-ап компанија „Туринг фармасјутикалс” у августу те године откупила је патент за лек „дараприм”, подижући одмах цену једне таблете с 13,50 долара на 750, због чега су трошкови лечења појединих пацијената скочили на више хиљада долара. Поскупљење „дараприма”, међутим, није био изолован случај, навео је њујоршки дневник, подсећајући на то да је цена лека „циклосерин” за лечење мулти-резистентне туберкулозе скочила с 500 долара на 10.800 за 30 пилула, након што је прешао у власништво компаније „Роделис терапеутикс”.



Веровано се питате какве везе те информације имају с генетски модификованим организмима, а одговор је да је то суштина проблема, а не причао о здравој и нездравој храни. ГМ семе биљака је патентирана и заштићена роба с којом власник може да ради шта хоће и да с времена на време формира цене какве хоће. Ко гарантује да компанија која патентира неки хибрид или сорту за десетак година неће дићи цене десет пута? А шта ћемо онда?



Суштина код тренутно најраспрострањенијих ГМ биљака, попут соје и кукуруза, јесте у томе да су оне отпорне на неки тотални хербицид и када се купује семе за усеве, мора се купити и тотални хербицид, нема се много избора. То је заштићени производ са заштићеним ауторским правима, исто као и лекови. А семе мора да се купи од онога ко га је произвео јер је све остало крађа интелектуалне својине, то јест пиратерија. Велике компаније способне су да направе најбоља семена, да их заштите и за десетак година уопште можда неће бити могуће гајити ништа друго сем соје коју је заштитила једна компанија, сунцокрета који је заштитила друга, а кукуруз трећа... Две или три компаније могле би бити власници свег семена које се гаји на кугли земаљској. Кад се тржиште тако подели, газде могу саме „лупати” цене за своја семена, а пољопривреда и пољопривредници не постају ништа друго него најамници у производњи. Што је земља мања и сиромашнија, то су последице ГМО глобализације разорније.

Све у свему, они који се боре против ГМО-а раде добру ствар, а сад, да ли су те биљке здраве или не...



У сваком случају, уколико некада дође до спајања компанија „Бајер” и „Монсанто”, родиће се највећи светски произвођач семена, пестицида и генетски модификованих усева. Успешно спајање ће створити највећи агробизнис на свету јер те две компаније имају заједничку тржишну вредност од 132 милијарде долара. „Бајер” тај потез види као „комплетну и апсолутну прилику да се створи глобални лидер у пољопривреди”. Међутим, један већински акционар осудио је тај потез, назвавши га „ “арогантним грађењем империје”. Акције „Бајера” су након понуде опале 14 одсто, а недуго затим још 3,6 одсто. То је довело до најнижег нивоа вредности тих акција у последњих 30 месеци. Зашто се „Бајер” суочио с тим падом? То је компанија с „две главе”: чине је пестициди и хербициди, али је посматрају и као фармацеутску компанију која је измислила аспирин. „Дојче веле” преноси наводе Дојче банке да би спајање значило да ће око 55 одсто „основне зараде” компаније долазити из пољопривреде. Било како било, „Монсанто” је прву понуду, вредну 62 милијаре долара, одбио, и то због ниске цене. Шта ће бити даље...



Најлакше је бити против ГМ биљака јер то ништа не кошта. Озбиљна борба против мутаната у савременом глобалном свету је могућа, а за то су потребни новци. Гајење „нормалних” биљака је скупље од ГМ, а разлику између те две производње неко мора да плати. Кесу ће морати да одреше мало држава, а мало купци, то јест грађани – држава кроз субвенције, а грађани кроз спремност да плате више за храну без ГМО-а. Без тога остаје само забрана, а она ће тешко опстати унедоглед.



Дејан Урошевић

 

Одбранити 200 милиона евра



Колико је питање ГМО важно за Србију најбоље показује податак да се сваке године код нас засеје семе вредно око 200 милиона евра. Све је то за сада нормално семе па је јасно зашто постоји притисак да се дозволи гајење модификованих биљака. За сетву кукуруза хибриди коштају око 60 евра по хектару. Та житарица се код нас сваке сезоне сеје на око 1,2 милиона хектара, а за ту културу „Монсанто” одавно има спремно ГМ семе. Имају семе и за соју... Имаће и за све што буде требало.

Нацисти и...



Наговештај о спајању „Бајера” и „Монсанта” изавао је бујицу гневних реакција противника ГМО-а па се пуца из свих оружја. Питају се да ли је могуће да се спајају компаније које имају лошу репутацију и које су се, по њима, изузетно лоше понеле према целокупном човечанству. Организације које се боре против ширења ГМ-а тврде да је „Бајер” компанија створена за време нациста, и подсећају на то да је њен бивши председник Фриц тер Мер служио затворску казну због злочина против човечности. Др Фриц тер Мер, који је био директно укључен у развој гаса који је по концентрационим логорима убио милионе људи, осуђен је на седам година затвора, али је пуштен након четири због интервенције из САД. Тако се  Фриц тер Мер, крив за геноцид и злочине против човечности, вратио на посао у „Бајер”, где је радио као председник више од десет година, све до 1961.