Чланство у комори обавезно од 2017.

народни посланици. Радна верзија текста припремљена је у Привредној коморе Србије у сарадњи са коморама Аустрије и Немачке и по речима председника ПКВ Ратка Филиповића, закон предвиђа потпуну трансформацију коморског система, јер је цела поставка потпуно нова:

– Коморски систем СФРЈ умногоме се заснивао на немачким искуствима, али у условима друштвене својине. Потоња транзиција је донела не само добру и лошу приватизацију, него и какву-такву реформу привредног система, коју, међутим, није пратила и реформа комора – наводи Филиповић.- На крају је, што због незнања, што као последица идеолошких спорова унутар претходне Владе и сукоба између комора и ресорног министарства које је водио Млађан Динкић, донет 2009. нови закон којим је направљен оштар заокрет од европског, континенталног модела организовања ка англосаксонском. Показало се, међутим, да се тим путем једноставно не може ићи, и сада је пред нама заправо први прави покушај реформе коморског система који у крајњем треба да помогне и привреди и држави на путу ка ЕУ...

По Филиповићевим речима, држава је схватила да актуелни коморски систем не може бити снажна полуга у процесу евроинтеграција, поготово сада када предстоји итекако сложен и захтеван ангажман на сету економских поглавља...

– Неопходна нам је јака институција која ће добрим и уређеним односом између привредних субјеката, с једне стране, и органа државе који воде процес придруживања, с друге, створити претпоставке да се током процеса који предстоји наша привреда припреми за све што је чека на слободном европском тржишту. Није суштина у формалном отварању или затварању поглавља, него у чињеници да ми на том путу већ каснимо и да наша привреда преко коморе мора бити важан актер процеса, његов саставни део, управо како би се наша предузећа на најбољи могући начин припремила за то да што способнија и конкурентнија дочекају улазак државе у ЕУ. Наравно, није комора чаробни штапић, али су искуства, рецимо, Аустрије показала да управо њена улога може бити пресудна у том процесу прилагођавања привреде за потпуно отворену тржишну утакмицу.

Но, док се не удубе у нова законска решења, за привреднике је несумњиво најзначајнија новост обавезно чланство у ПКС од 2017. године...

– Обавезно чланство има два циља. Први је да ПКС заиста репрезентује све привредне субјекте у односима са Владом приликом креирања макроекономског амбијента, извозне и увозне политике, подстицајних мера, стратегија развоја и државе у целини, али и појединих грана привреде... Други циљ је, пак, да се ширењем темеља финансирања коморског система значајно смање трошкови партиципације, поготово за мала и средња предузећа.

Председник ПКВ је потврдио да је ново и то што више неће бити разлика у чланаринама, већ ће се она јединствено прописивати на нивоу ПКС.

– То је био и један од носећих захтева државе у креирању новог коморског система - да сви привредни субјекти буду у једнаком положају и да се поједностави систем финансирања комора. У сваком случају, нису обавезним чланством одушевљени ни у Немачкој, ни у Аустрији, ни у Италији, Француској... али нико још није нашао бољи систем, јер је само тако удружена привреда једне државе много снажнија, поготово у односу на мултинационалне компаније које разорно могу да делују на економију неке земље, чак и велике, а камоли овакве као што је Србија.

Говорећи о положају ПКВ у новом коморском систему, Филиповић наводи да је предвиђена пуна сарадња и координација са ПКС, која ће на темељу закона бити прецизирана и посебним споразумом...

– ПКВ ће у будућем компактном систему ПКС бити својеврстан подсистем оријентисан, с једне стране, на комуникацију привреде АПВ са покрајинским и републичким органима, а са друге, на стварање услова за излазак војвођанске привреде на тржишта њој потенцијално интересантних региона. Иако је иманентно коморском систему да буде што разуђенији, разгранатији, да би обухвати што је могуће шири круг привредних субјеката, а пре свега да би био што ближи малим и средњима предузећима која од тог система очекују помоћ и заштиту, чињеница је да држава инсистира на што већој компактности у циљу бржег, ефикаснијег и хармоничнијег рада. Између та два прилично супротстављена концепта чини ми се да је пронађена мера која, по мени, на адекватан начин одражава тренутне и привредне и политичке и регионалне односе у Србији. Веома је, наиме, битно да коморски систем једнако покрива целу привреду, али да у исто време буду појачане активности у њеном најразвијенијем и извозно најпропулзивнијем делу, дакле оном војвођанском, наравно не на штету и терет других. И мислим да смо нашли добру формулу.

Мирослав Стајић

Могућ извоз хране у Сибир

Ратко Филиповић је недавно у име Привредне коморе Војводине потписао споразум о сарадњи са замеником губернатора Кемеровске области, који у тамошњој администрацији прати активности кластера пољопривредне и прехрамбене индустрије тог дела Сибира. „После неколико година добре сарадње у научној сфери, поготово Пољопривредног факултета у Новом Саду и Пољопривредног института из Кемерова, процењено је да има основа да се та сарадња прошири и на област прехрамбене индустрије. Договорили смо се и да то сада подигнемо на виши ниво, те ће о споразуму бити речи и на сесији Мешовитог комитета Србија-Русија планираној за 12. јануар 2016”, појашњава Филиповић.

Кемеровска област је од нас удаљена око 5.700 километара и захвата највећи део чувеног Кузњецког басена - Кузбаса, изузетно важног за Руску Федерацију, јер је реч о једном од најиздашнијих рударских басена на свету, уз то познатог и по производњи минералних ђубрива. „Очекујемо да ће делегација Кемеровске области бити наш гост на пролеће, у време Пољопривредног сајма у Новом Саду, јер је то идеална прилика за њихово додатно упознавање са нашом понудом и потенцијалима. Јесте Сибир далеко и није једноставно трговати, али далеко је и другима. Уосталом, ако се тамо пије вино из Чилеа, не видим зашто се на њиховој трпези не би нашло и фрушкогорско”, каже председник ПКВ.