Чекајући кредит без камате у банци под палмом

одлучују за задуживање – све се зна. Као што се зна да и ако већ подигну кредит, обе га категорије тешко га враћају. Решење за ову муку стижи из света и зове се етичка банка, којој су, како јој се и из имена може прочитати, етички принципи важнији од тржишних.

На Старом континенту већ постоји ЕФБЕА -Федерација европских етичких банака. Доста искуства са пословањем финансијске куће којој је испред свега интерес клијената имају и у Бразилу. Реч је о Банцо Палмас или Банка Палми, ланцу малих кредитних задруга које послују по принципима солидарне социјалне економије и њиме управљају организације локалних становника. Банка Палми, рецимо, одобрава микрокредите малим локалним произвођачима и потрошачима а настала је као одговор на сиромаштво великог броја грађана којима су услуге комерцијалних банака недоступне.

Већини наших грађана и малих привредника би овако шта итекако одговарало. Ипак, у региону се идеја за сада примила само у Хрватској, где две године делује Задруга за етичко финансирање и недавно је упутила Народној банци Хрватске захтев за добијање лиценце за оснивање банке. И већ са разних страна скупљају 150 милина куна (око два илиона евра) колико је потребно за почетни капитал. Нажалост, финансијски стручњаци које смо контактирали сматрају да би код нас, бар за сада, оснивање овакве банке ишло јако тешко.

Етичке банке, иначе, нуде сличне услуге као и комерцијалне.Ту су рачуни, кредити.... Али за разлику од класичних пословних банака, код њих нема трошкова за коришћење услуга , нити накнада за вођење рачуна, а камате на позајмице се крећу од 0 до 4 одсто. Наравно, то не значи да свако може да загребе у том казанчету кад год му се прохте. Суштина је, наиме, у томе да се оваквим кредитима првенствено финансирају стратап програми, еколошки, економски одрживи и друштвено одговорни пројекти, те подстиче развој локалне заједнице.

Кредити се дају без валутних клаузула, а банка клијенту обезбеђује комплетну документацију , консултанте, мониторинг... све ради смањења ризика и постизања успеха у послу. Овако фер услове клијнети итекако знају да цене - илустрације ради, у Европи је просек невраћених кредита етичких банка на нивоу од свега један или два одсто, док је код комерцијалних на просечном нивоу од 18 процената.

Познати банкар Горан Газивода, који је занат пекао у финансијским кућама од Љубљане преко Лондона и Њујорка, каже да је за њега модел који карактерише Банку Палми веома добар....

– Циљ банке је да одобрава микрокредите произвођачима а они отварају нова радна места у локаланој заједници. Стога и не чуди да ови пројекти имају све већу подршку бразилске владе и централне банке. Уосталом, на тај начин чак петина сиромашног становништва у Бразилу покушава да започне и развије посао. При томе овакве банке чак имају и неку своју валуту -бон, којом грађани купују робу која потиче из локалне заједнице. На тај начин се солидарно повезује локална заједница, потрошња и производња, и све се уклапа у целину. .

Овакве финансијске куће, иначе, средства обезбеђују на различите начине. Приходе, рецимо, остварују одржавањем манифестација, сајмова, донација, чланарине, а све чешће имају подршку и званичних институција, односно новац им пристиже од јавних и фондова солидарности, а помажу им и организације цивилног друштва. Е сад, да ли би се и како  то позитивно искуство могло пренети у Србију?

–Цео поменути концепт ме више подсећа на неку врсту задругарства него на право банкарско пословање – каже за наш лист међународни консултант Милан Ковачевић. – Стога ме и не чуди што се то развија у Јужној Америци, јер тамо поједине земље задружно организовање и пословање чак стваљају као озбиљан део развојне полтике. У сваком случају, део тога је свакако примењив у Србији. Међутим, морамо бити свесни чињенице да је за успех оваквих пројеката јако важно да нема крупције, да се цео посао ради изузетно поштено. Нисам сигуран да је то код нас могуће..

И Дејан Гавриловић, председник Удружења “Ефектива”  које се највише код нас бавило проблемима које имају клијенти у банкама, такође сматра да је етичка банка пример вредан пажње. Посебно што, каже, надлежни овде више воде рачуна о интересима банака него њихових клијената. Међутим, истиче Гавриловић, наши прописи не иду на руку оваквом пројекту: ако би неко и хтео да оснује банку морао би да, уз сагласност НБС, има и почетни капитал од десет милиона евра, док оснивање штедно кредитних задруга, на шта етичке банке можда највише личе, није предвиђено нашим прописима.

Дакле, етичке банке у Србији неће бити ускоро. Али ако се у Хрватској тај пројекат успешно запати, можда и ми будемо корак ближе остварењу те идеје...

Душанка Вујошевић