Брже до нових путева, водовода, грејања...

институт јавно-приватног партнерства у Србији још увек у повоју, односно не користи се довољно и поред тога што има низ предности и доноси добит целој заједници. Од када је усвојен, реализовани су пројекти у области градског и приградског превоза путника, јавне расвете, сакупљања комуналног отпада те производње топлотне и електричне енергије употребом обновљивих извора енергије.

Међутим, пракса је показала да постоји много већа потреба за јавно-приватним партнерством, поготово када је реч о инфраструктури. Нова инфраструктура, без које нема развоја привреде, захтева разма-

трање могућности балансирања потреба приватног финансирања пројеката јавне инфраструктуре. Осим тога, недостатак јавног финансирања и недовољна средства државних органа да развију и модернизују путну и комуналну инфраструктуру, као што су водоводна мрежа и управљање отпадним водама, системи даљинског грејања и снабдевање електричном енергијом, довео је до потребе да се пронађе решење којим би се постигла оба циља – заштита буyета и привлачење приватних инвестиција.

Пројекти ЈПП-а имају за циљ повећање регионалне и економске конкурентности, привлачење инвестиција, подршку и развој постојећих привредних субјеката и нова запошљавања. Ту је и испуњавање економског циља који значи повећање буyетских прихода и прелазак с традицоналног модела финансирања, у којем је јавно тело инвеститор који преузима све ризике који произлазе из изградње и експлоатације, на модел ЈПП-а у којем се одређени ризици преносе на инвеститора из приватног сектора.

Суштина увођења приватног сектора у традиционалне јавне послове је смањење фискалног притиска на државни буyет, односно локални, убрзавање инфраструктурних улагања, по-

бољшање услуга, али и подстицање раста друштвеног производа и бољег живота грађана. На крају крајева, кроз модел јавно-приватног партнерства смањују се трошкови рада јер приватник преузима део запослених и укупне трошкове за њих на основу добијених концесија. Осим смањења трошкова рада, јавни сектор кроз јавно-приватна партнерства тежи да привуче додатне ресурсе и да у распону од пет до 50 година има гарантовану услугу за грађане, коју приватни партнер за одређену накнаду пружа много ефикасније и економичније.

Љ. Малешевић

Јединствена тржишна трансакција

После усвајања измена, очекује се формирање великог броја домаћих и страних привредних субјеката који ће радити на реализацији пројеката ЈПП-а јер закон предвиђа обавезу оснивања наменског субјекта за сваки пројекат, и то као друштва капитала. Тако ће то партнерство представљати јединствену тржишну трансакцију: на једној страни ће бити држава или локална власт, као наручилац услуга, производа или радова, а на другој приватна компанија.

Регистар јавних уговора

Стручно тело Владе Србије, Комисија за јавно-приватно партнерство, биће кључна у његовом спровођењу. Након избора предлога пројекта јавно-приватног партнерства, одабира приватног партнера и потписивања јавног уговора, почиње фаза реализације пројекта. Јавни уговори се евидентирају у Регистар јавних уговора, који води Министарство финансија.