Бренд ограничен на 5.000 хектара

Али они тврде да је само са Футошким купусом то онај прави укус - да сарма буде сарма, а подварак подварак. И ове године на 83. Међународном пољопривредном сајму удружење „Футошки купус“, који окупља поизвођаче и прерађиваче овог поврћа богатог витамином Ц, посетиоцима је свакод- невно је давао прилику да пробају сарме, пите од купуса, али и купус салату направљене од њиховог бренда који од недавно носи признање Национални бренд Србије, производ са заштићеним географским пореклом.

То географско порекло обухвата 5.000 хектара земље у Футогу. Иако је приградско место са нешто више од 20.000 становника, насеље је ово старије од Новог Сада, а традиција узгоја купуса у овом делу Бачке, према писаним траговима, сеже и пре 15 века.

Горан Пуача, председник удружења „Футошки купус“, истиче да је ова асоцијација настала као резултат потребе произвођача купуса у Футогу да нешто ураде у најезди хибридних семена које су се нудиле на тржишту, које су давале количину а нису имале квалитет, те је постојала могућност да се Футошки купус као сортна популација изгуби.

Удружили су се 2007. и годину дана касније почели поступак израде елабората заштите свежег и киселог Футошког купуса, да би 2012. добили решење о ознаци географског порекла. Сваке године се од 30 до 40 пољопривредних произвођача пријави за сертификацију производње Футошког свежег и киселог купуса., али прођу само они који задовоље строге критеријуме.

„Услов је да су у катастарској општини Футог, да је у оквиру географске одреднице од 5.000 хектара, да има производњу и да је то све произведено од семена Футошког купуса. Само купус произведен у Футогу може бити Футошки купус, јер на том подручју семе Футошког купуса даје прописани квалитет. Ту је и надморска висина од 85 до 86 метара уз Дунав, и оно што је покупио из земље, ваздуха и од Сунца – то је оно што га чини другачијим од осталих“, каже Горан Пуача.

Он додаје да постоји још један фактор који Футошки купус истиче у својој посебности – људи!

„Није било породице да није остављала семе за идућу годину да би могла да преживи зиму. То је чист однос према самоме себи, а ти производи су нам били и уз најрадосније тренутке у животу: рођења, свадбе… Имали смо векове иза нас, генерације и генерације произвођача на том терену који су видели да могу да производе нешто да је квалитетно и одржавали су то. Свака баба је у породици одржавала своје семе Футошког купуса“, каже нам Пуача.

По његовим речима, карактеристика Футошког купуса је танак лист, главица мора имати мали корен и увек када се укисели мора имати 34-35 листића. Наш саговорник наглашава и да је удружење у процедури заштите бренда Футошки купус на међународном нивоу, јер се тржиште за овај производ шири.

„Нема државе на свету где Футошки купус није доспео, како раније, тако у овој нашој десетогодишњој медијској борби за потрошача и тржиште. Успели смо свугде помало да стигнемо. Надамо се да ћемо ускоро имати и велике трговинске ланце у Немачкој и многим другим земљама света. Наши купци су и Срби и Бошњаци, и Македонци и Турци и Грци… Сви они имају слична јела од купуса. Па и Немци, на крају крајева. Заправо, где год је наше становништво са Балкана отишло, оно има жељу и тежњу да нешто конзумира са овог поднебља. И то је наша велика шанса, само да производимо како треба“, напомиње Пуача.

Уз свој бренд, удружење „Футошки купус“ издало је и књижицу „Футошки кувар“ са најразличитијим јелима од Футошког купуса који је у протеклих десет година доспео до 20.000 корисника. На питање које је њему јело од купуса најомиљеније, Пуача кратко одговара: „Сарма, без премца“.

Александар Савановић

Традиција дуга преко пола века

Члан Управног одбора „Футошког купуса“ Мирољуб Јанковић истиче да је традиција садње и узгоја купуса записана у турским списима још из 1578. године, док је Футог био под турском влашћу. „Један турски путописац написао је да се на подручју Футога јако пуно прави кудеље, проса и купуса. То је запис стар скоро 500 година. Ако је тада купуса било пуно, онда је неки временски период пре тога сигурно морао да прође да се ту задржи. Купус је дошао у наше крајеве са Медитерана. Уз сво природно мењање, јер ми који живимо у природи реагујемо на природне промене, тако се купус прилагођавао природним променама и данас је такав какав је. Али верујем да је тај генетски потенцијал постигао када је дошао на овај алувијални нанос, јер га само у том квалитету имате на 5.000 хектара“, наводи Јанковић.

Уз бројне приче о купусу, од лечења скорбута до делегација из Намибије, која је на Пољопривредном сајму узела пола килограма футошког семена, са намером да пробају да га засаде у тој афричкој земљи, једна од најнеобичнијих епизода је она о путешествију главица Футошког купуса до Аустралије. „Узели су контејнер, напунили га главицама свежег купуса, залили сланом водом, укрцали на брод и док је брод стигао на јужни континент, купус се већ укиселио“, са осмехом је испричао Јанковић.