Брегзит неће пуно загазити у Србију

јер није везана за британску фунту, како обавезама тако ни пласманима. „Једино минимално јачање долара и швајцарског франка може да буде везано за наш јавни и приватни дуг, али и ту не очекујем померања. Већ долази до  стабилизације”, рекао је Грубишић  Танјугу.

Он је рекао да није искључено да нам у процесу порасте вредност обвезница, јер институционални инвеститори који се премештају из британских обевезница, могу да уђу у егзотичне валуте каква је наша. Инвеститори ће се, додаје он, пребацивати у сигурне валуте, као што су франак, јен, који ће вероватно благо порасти, или у злато.

Грубишић је рекао да сада може да говори о краткорочним ефектима, јер је њих могуће сагледати, а дугорочне је, оградио се, тешко предвиђати. Краткорочни се односе на то да је највећа нервоза везана за британску фунту и по питању прогноза везано за привредни циклус у Великој Британији, као и могућ улазак те земље у рецесију.

Када је реч о другим европским земљама, он указује да до сада нису у великој мери синхронизовани привредни циклуси у континенталном делу Европе, земљама еврозоне, најснажнијих привреда и Велике Британије.

Стабилност српског финансијског тржишта неће бити угрожена, упркос великим турбуленцијама на светским тржиштима изазваним одлуком грађана Велике Британије, саопштила је  Народна банка Србије (НБС).

Централна банка и Влада имају на располагању све потребне мере којима могу ефикасно да одговоре на изазове са којима се може суочити наша економија, истиче се у саопштењу НБС поводом резултата референдума у Британији на којем је победила опција за излазак из ЕУ. „ Турбуленције на светским тржиштима осетиле су се и на домаћем девизном тржишту, па смо предузели адекватне и правовремене активности како би одржала стабилност финансијског система. Након почетних притисака тржиште је врло брзо умирено”, истичу у НБС. у обзир чињеницу ниске повезаности Србије са финансијским токовима у Великој Британији, како се додаје, није нереално очекивати да би утицај на домаће финансијско тржиште могао да буде значајно мањи него што је то случај у другим земљама у развоју. Као и НБС, и централне банке широм света су, наводе у централној банци Србије, дале обећање да ће предузети све активности како би смањиле штетне утицаје „Брегзита” на финансијска тржишта.

Шсест највећих централних банака - ФЕД, ЕЦБ, Јапан, Енглеска, Канада и Швајцарска, на располагању има своп линије којима могу да обезбеде адекватне нивое девизне ликвидности. Јужна Кореја и Индија су већ интервенисале на својим тржиштима, подсећа НБС, а претпоставља се да је то урадила и Данска. Све остале централне банке су изразиле спремност да ураде исто у слуцају потребе.

„Свесни смо да ће процес изласка Велике Британије из ЕУ имати дугорочније ефекте и да ће носити појачану неизвесност. Исто тако, јасно је да је почетна реакција тржишних учесника била пренаглашена и да се може очекивати постепено смиривање ситуације”, наводе у НБС. Народна банка Србије наставља да прати кретања на светском и домацем финансијском тржишту, како би правовремено реаговала на евентуалне негативне утицаје.

Д. У.

Опет швајцарски франак

Грађани задужени у швајцарским францима осетиће још један удар на свој буyет, јер ће ова валута, трећи пут за последњих осам година, ојачати, овога пута због изласка Велике Британије из Европске уније и слабљена монете Уједињеног краљевства.Колико ће овај потрес трајати и на колико ће изаћи „швајцарац” још се не зна. Швајцарска централна банка интензивно ради на сузбијању раста своје валуте, јер утиче на њихов извоз.

Код нас око 20.000 грађана, који су узели стамбене кредите у францима, дрхти на помисао колико ће морати да издваја убудуће за своје рате. Ни банкари нису равнодушни, јер ни они не знају како ће да наплате те кредите.