Брчкање најјефтиније с девизама у џепу
Један од ретких луксуза којега се наши људи не одричу ако баш не морају је летовање. Истраживања показују да због провода на плавом морском жалу годишње из земље изнесемо од 600 милиона евра
па до целе милијарде ,зависно до године до године.Добар део туриста плаћа аранжман у агенцијама у динарима. Међутим задњих година све је више оних који аранжмане траже и уплаћују само путем интернета, јер су јефтинији. Поред тога што би ту требали добро да провере све податке како не би били преварени још је једна битан чинилац који може летовање да им учини скупљим. То су курсне разлике. Зато треба водити рачуна са ког рачуна и како се електронски плаћа,али и при куповини роба и услуга картицама ван граница Србије. Јер курсне разлике могу бити додатни трошка и то не мали. Ово се односи на све туристе без обзира да ли плаћају у ервима, кунама, форинтама. Односно од Тасоса и Халкидикија па до Морахалома и Сегедина ,а где се налази највише дестинација прилагођених нашем џепу.
Какву рачуницу треба да изведе туриста пре него што провуче картицу?
Пре свега када крене на летовање , а са неком од међународних платних картица у џепу путник треба да провери рачуне за које је картица везана и са којих се скида новац. Уколико је картица везана за девизни рачун на коме је евро, а у истој валути ће плаћати трошкове ван границе онда ће сам моћи лако да изведе своју рачуницу. За сваки евро потрошен у иностранству скида се одговарајућа сума са рачуна. То када је купио еври и по ком курсу само он зна. Сасвим другу рачуницу мораће да изведе ако се новац скида са динарског рачуна .Тада треба обавезно урачунати крсне разлике. Банке ову трансакцију обрачунавају по свом продајном курсу. Јуче је средњи курс евра био 123,26 динара. Код већине мењачница продајни курс по коме су оне откупљивла евро био је 123,70. Па туристи који купе евро у мењачницама и положе га на девизизн рачун знају трошак. Пробем настаје када банка клијенти да међународну картицу везану за динаркси рачун. Сваки евро који потроши ван границе платиће тада по прођаном курсу банке. Најнижи је јуче био код ЈУМБЕС банке 125,16 а највећи код КБМ 127,40.
Још је компликованија прича ако у трансакције улази и трећа валута, онда тек настаје проблем. Туриста у право врзино коло курсних разлика. Разлике постоје од банке до банке па само од чисте среће зависи како ће проћи. Упућени кажу да је на пут у Мађарску набоље ности евро, мењати га на лицу места. Нарвно постоји и друга опција а то је да се у некој од мањачница у Војводини купи форинта. У Новом Саду се јуче сто форинти могло купити та 39,50 динара. У мењачницама кажу да је код нас потражња за форинтама одмах иза евра. Све што се током дана понуди обично се и прода. У колико има форинту у новчанику купљену за динаре туриста има јасну рачуницу о трошковима. А то важи за све било да су кренули по сир и саламу у Сегедин или намеравају да се башкаре у некој од бања у овој суседној земљи.
Д. Вујошевић
Турска лира, египатска фунта...
Што се тиче некада популарних валута с других континената оне су због политичке ситуације, бар за ово лето, изашле из моде.
Разлог су пре свега турбулентне пилитичке ситуације у некада омиљеним нам летовалиштима. Мање ће нас ове године бринути курсеви турске лире, египатске фунте или туниског динара.