Боље мршава нагодба него дебела парница

 решење и за кориснике кредита, за банке које су их давале, али и за судове јер, како је рекао професор Правног факултета у Бањалуци др Витомир Поповић, боља је и мршава нагодба него дебела парница. Медијацијом би био постигнут компромис тако да ни банка ни клијент не би били у потпуности задовољни постигнутим договором, али  би и једни и други били у повољнијој ситуацији него сада. Свако би морао да учини неки уступак, али би се спор решио без суда и енормних трошкова које носе судски поступци, који би могли трајати годинама.



Могућност медијације први је предложио професор др Стојан Дабић, некадашњи директор Југословенске инвестиционе банке, током расправе на округлом столу „Банкарски кредити и промењене околности” на Копаонику.– Медијација је најбоље решење за излазак из те ситуације – рекао је Дабић. – Генерално решење за те кредите није могуће јер је сваки случај  специфичан.

Ако се одлуче за судски поступак, спорови неће бити ни брзи ни лаки, а биће скупи. Судови у Србији најрадије би да се реше тог додадатног посла. Има предмета у којима су донете одлуке о захтевима за поништај таквих уговора. У  Врховни касациони суд стигле су, по ревизији, две различите правноснажне одлуке једног истог суда по захтевима за раскид уговора о кредиту због промењених околности.



– Судска пракса не сме бити контрадикторна, а Врховни касациони суд је одговоран за јединствену судску праксу – објаснила је судија ВКС-а Снежана Андрејевић.– У тумачењу морају бити укључени и стандарди Европског суда за људска права у Стразбуру, а треба видети и пресуде Европског суда правде из Луксембурга, како се тумачи Директива 93/13, која се тиче права потрошача на јасност и транспарентност. Врховни касациони суд одлучио је да чује најшири аудиторијум у вези с проблемом кредита у швајцарским францима и сагледаће све аргументе, да би и одлука ВКС-а могла издржати тест јер ће ти предмети највероватније стићи и до Уставног суда и суда у Стразбуру. 



В. Савић

 

У „швајцарцима” 19.028 кредита

У Србији је, по речима Предрага Ћатића из Удружења банака Србије, укупно 19.028 стамбених кредита индексираних у швајцарским францима.

– На основу података Кредитног бироа, кредита до пет милиона динара има 10.916, а укупан остатак дуга је 31,6 милијарду динара – рекао је Ћатић. – Износ доцње преко 60 дана је 4,6 одсто, што је мање него код других кредита. Међутим, има 426 кредита узетих на износе веће од 20 милиона динара, што је нешто више од 200.000 швајцарских франака, а то је више од 14 милијарди динара. Код тих кредита је износ доцње преко 60 дана 5,78 милијарди, или 40,5 одсто.