Боље бити стар него млад

 али су у сваком случају стигли до пензије и на тај начин лакше се помирили са судбином да за њих више посла нема. Решавање вишка запослених овим најбезболнијим и социјално утешним начином довео је до тога да тренутно у две трећине општина у Србији, а у Војводини само у две од 45, данас има више пензионера него радника.

Из само овог податка јасно је да је пензионерска каса пукла на много места и да се нешто морало урадити како се она не би скроз распала. Решење је нађено 2014.године кроз измену Закона о ПИО који је одредио да мушкарци који иду пре 65, а жене пре 61 године живота, без обзира на то колико радног стажа имају, добијају превремену пензију која доноси умањење од 20,4 одсто, у зависности од година које недостају до лимита.

Неспорно је да у већини европских држава постоји категорија превременог пензионисања и да су уведени казнени пенали за све године које недостају до пуног радног или животног века утврђеног за пензионисање. То се морало увести у и код нас и ту нико не би смео да има замерке. Но, проблем је што је наш пензиони систем отишао и корак даље од праксе у другим државама и утврдио да су превремене пензије заправо трајне. Другим речима, онај ко једном оде у превремену пензију зато што није испунио услов у погледу година живота никада више не може добити пуну пензију! У другим државама, превремене пензије прелазе у старосне у тренутку када се испуне тражене године живота за пензионисање.



Управо ту разлику између нас и других , боље уређених, а и економски богатијих држава, синдикати траже да се исправи и да се измени члан 70а Закона о ПИО који одређује да умањене превремене пензије никада не могу бити пуне, односно постати старосне ни када мушкарци и жене напуне 65 година живота. Велико је питање зашто то синдикати нису тражили онда када је закон усвајан и зашто су тек сада постали свесни штетности таквог правила.



Наиме, одмах је било јасно да ће се створити разлика између оних који су се пензионисали пре 2015. и оних који од 1.јануара прошле године одлазе у пензију, без обзира што и једни и други имају пун радни стаж, али немају пуне године живота. Синдикати такав захтев испотављају тек сада јер су схватили да огромна већина запослених, а процењује се да их има око 90.000, из предузећа која су отишла у стечај или чија приватизација није била успешна, неће да узму социјални програм који им држава нуди и оду у пензију, јер би то значило да заправо имају превремену пензију коју би примали до краја живота.



Када су направили рачуницу колико ће добити на име отпремнине, а она је утврђена на 200 евра по години стажа, и за колико ће им због превременог пензионисања бити трајно умањена пензија схватили су да се то „не исплати“ па и поред 40 година стажа неће да се пријаве за технолошки вишак. Како је држава управо рачунала да ће пензионисањем, а на то рачунају и у јавном сектору, најбезболније решити питање вишка запослених, као и оних чије су фабрике годинама биле у реструктурирању и сада нису нашле купца, сада се нашла у незгодној ситуацији из које тешко да се може наћи излаз без промене садашњег члана 70а Закона о ПИО који регулише трајне превремене пензије. Због тога ових дана и стиже најава да се разматра иницијатива синдиката о измени овог закона и најављује могућност да превремене пензије по испуњењу старосног услова, односно 65 година живота и за мушкарце и жене, постане старосна, односно да не буде трајно умањена.



Бивша министарка социјалне политике и рада Марија Тодоровић објашњава за наш лист, да је од почетка било јасно да не треба уводити трајне превремене пензије, али да је власт „слушала“ ММФ, а не синдикате и пензионере.– Међународни монетарни фонд намеће своја правила јер има свој интерес, а ми смо морали водити рачуна о нашим радницима. Сасвим је логично да превремене пензије, које саме по себи нису спорне, у тренутку испуњења одређених година живота постану старосне и да никако не могу бити трајно умањене.

Сада они који имају 40 година радног стажа не желе да иду у пензију зато што су млађи од 65 година јер знају да ће им пензија трајно бити умањена. Испада да су сада кажњени сви они који су млади почели да раде, као и да им ништа не значи то што су четири деценије радили када ће бити пензионисани са трајним умањењем и овако малих пензија. На крају крајева, не треба да гледамо како је код других, то би увек било на нашу штету, јер немамо много штошта што они имају, већ треба да гледамо да заштитимо нашег радника – рекла нам је Марија Тодоровић.



Посебна брига ове власти су радници који су 2011.године пристали да буду проглашени технолошким вишком по такозваној „опцији пет“ социјалног програма, која је гарантовала да ће они којима недостаје пет година до пензије бити на евиденцији Националне службе за запошљавање и добијати редовне месечне новчане надокнаде, а након тог рока бити пензионисани. Како је у међувремену измењен Закон о ПИО, а они су услове за пензионисање стекли крајем прошле или почетком ове године, они би сада требало да иду у превремено трајно умањену пензију, што они одбијају.

Главни им је аргумент да не би пристали на ову опцију социјалног програма да су знали да ће кад дође време за пензионисање имати трајно умањење и тиме добијати знатно мање пензије од њихових колега који су изабрали неку другу опцију или су остали на радном месту. Најављује се да држава ових дана ужурбано тражи решење и за њих, а има информација и да би управо само они могли посебном уредбом бити решени односно да би привременост трајног решења о умањењу пензија важила само за њих.



По мишљењу професорке Гордане Матковић, екс министарке рада и социјалне политике у чије време је донет први реформски Закон о ПИО, привремено или трајно укидање могућности за превремено пензионисање уобичајени је део реформских пакета последњих година у већини земаља. Умањење чекова услед превременог пензионисања је различито решена, али је, тврди она, готово свуда присутно.



– Основни разлог за умањење је чињеница да ће они који се раније пензионишу дуже да примају пензију. Ако су и са 20 година почели да раде и након 40 се пензионисали, са 60 ће примати у просеку пет година дуже пензију од оних који се пензионишу са 65. У готово свим системима са дефинисаном накнадом, као што је наш, умањење је стално и представља оређени проценат од висине пензије – оцењује Гордана Матковић.



Да ли ће заиста они који су прошле и који ће ове године добити превремена и трајно умањена решења за пензија заиста дуже живети од оних који дођу до старосне пензије због тога што имају 65 година, тек би требало израчунати, у овом тренутку је то немогуће, јер се једноставно не зна ко ће колико живите и колико ће година користити пензију. Стручњаци за пензиону реформу сагласни су у једном, а то је да је оваква процена – 40 година стажа и 65 година живота добра, али за нека будућа времена. Наиме, рачуна се да се до 25 година заврши факултет, након тога 40 година ради и таман се стиже до 65, када је време за пензионисање. То је идеална „комбинација“, али проблем је са онима који се запосле раније због тога што неће ићи на факултет или зато што су завршили занат, па самим тим имају мање од 25 година живота. На крају крејева, велико је питања да ли ће заиста они који имају 25 година добити одмах посао да би одрадили 40 година стажа и стигли до 65 година живота, или ће и они морати у превремено трајно умањену пензију.



На крају, појављује се и питање шта би и под условом да Влада Србије предложи измене члана 70.а Закона о ПИО то значило за оне који су током прошле и почетком ове већ добили решење за превремену трајно умањену пензију. Јер, уколико би се исправљала неправда и према њима, значило би то ретроактивну примену закона, а то Устав не дозвољава. С друге стране, уколико се измени закон и привремена пензија када се напуне године живота постане старосна они би остали ускраћени за право које су имали и они пре и они после њих.



Љубинка Малешевић

Превремену пензију прошле године добило 8.078 радника



Од 1.јануара до 31.децембра прошле године, када је Законом о ПИО уведена превремена пензија, право на њу остварило је 8.078 корисника. Од тог броја 1.359 су жене и 6.719 мушкарци. Максимално трајно умањење износа пензије од 20,4 одсто има укупно 1.955 пензионера и највећи је број њих управо са највишим степеном умањења. Како је остваривање права на превремену пензију тек годину дана у примени не може се говорити о упоредним подацима и тренду, али се може само претпоставити да би ове године број решења био много, много већи с обзиром да су бројна предузећа остала неприватизована и отишла у стечај, а ту је и решавање вишка запослених у јавном сектору.