Без субвенција инвеститори би нас заобилазили

поручено је са скупа у Скупштини Србије који су организовали скупштински Економски кокус у Нордијска пословна алијанса.

Протекле године Србија је радила на доношењу законских прописа који обезбеђују управо оно што инвеститори траже. Министар привреде Жељко Сертић подсећа на то да је у Србији крајем прошле године усвојен Закон о инвестицијама, који је у складу с најбољом светском праксом.



Он наглашава да Србија ове године очекује најмање две милијарде евра директних страних инветиција. Током прошле године, не рачунајући последњи квартал, из иностранства је у Србију ушла близу 1,3 милијарда евра, што се показало недовољним да би се отворило више радних места и смањио број незапослених. Компаније које буду упошљавале наше раднике током ове године могу од државе очекивати укупно 13 милијарди динара подстицаја, а с још 400 милиона динара субвенција подстицаће се снимање филмова у Србији. Влада Србије је на крају прошле године усвојила закључак којим одобрава подршку за седам инвестиција, које ће омогућити да се ове године отворе 6.042 нова радна места. Тих седам инвеститора ће у наредне три године на плате будућих запослених потрошити 532 милиона евра, а помоћ државе не би требало да пређе 266 милиона евра.



Од 13 милијарди динара опредељених за ову годину, део новца ће ићи и за раније уговорене пројекте попут „Ер Србије”, „Фијата”, „Роберта Бош“ у Пећинцима и „Хачинсона” у Руми, али и на нове инвестиције у Шапцу, Новом Саду, Владичином Хану, Дољевцу, Аранђеловцу, Инђији, Суботици и другим општинама.



Претходних деценија Србија је давала велике субвенције за свако новоотворено радно место, посебно страним компанијама, али су постигнути резултати незадовољавајући. За 273 уговора о улагању држава је доделила 302 милијарде евра субвенција. За десет година Уредба о привлачењу директних инвестиција чак је десет пута мењана, а резултат су 54 успешно завршена пројекта, 153 су у току, а трећина уговора је раскинута, што значи да су се инвеститори држали договора само док је било државних пара, а након тога су радници опет остали без радног места. За новац уложен у протеклих десет година отворено је између 35.000 и 40.000 радних места. У исто време, вредност привучених инвестиција је 1,5 милијарду евра, у три случаја држава није наплатила гаранције и инвеститори дугују 900.000 евра и тужени су.



Део економиста сматра да држава не треба да даје субвенције инвеститорима да би пословали у Србији, док други сматрају да је то једини начин да се код нас отварају нове фабрике и радна места, али да држава мора да уведе контролу давања субвенција. Они тврде да су субвенције потребне јер пословна клима у Србији није довољно унапређена да би инвеститори долазили уколико их нема.



– То није решење које лечи привреду и друштво, то је решење, један бајпас, који ће омогућити прилив капитала у реалан сектор јер другог мотиватора тренутно нема – сматра Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања.

Економиста Горан Николић с Института за европске студије сматра да су државне субвенције инвеститорима добар начин за њихово привлачење, додајући да је Србија земља која практично нема никакве ресурсе, гоово никакве компаративне предности и нема другог начина да упосли радну снагу.



– Зар мислите да је реално да Србија направи такву правну државу која ће да привуче инвеститоре? – рекао је Николић. – Али јесте реално да се плати да неко дође и боље је то него ништа. Све немачке и италијанске инвестиције које су дошле су добре приче, компаније запошљавају по више стотина људи, све су извозно оријентисане, имају обезбеђено тржиште, матичну компанију у иностранству и све је у складу с европским стандарима, осим плата. Зар то није боље него да нема ничега? Не мора да ради ко неће, нико га не тера.



Љ. Малешевић

 

Државе прво постале богате па тек онда правне



– Државе које су данас богате, прво су постале богате, па су тек онда постале правне државе – указује Горан Николић, додајући да то не треба заборавити. – Кажу: направите правну државу па ћемо доћи, направите инфраструктуру па ћемо доћи. Мислим да у Европи нема много таквих рејона као што је Срем, који има феноменалну инфраструктуру. Имају аеродром, ауто-пут где год се окренеш, реку, равницу, људи су ради да живе у Срему... Срем је и најуспешнији јер су ту Инђија, Пећинци, Стара Пазова, али може Срем још да расте, има и тамо незапослених. Дакле, ако неко хоће инфраструктуру, нека иде у Срем, а не да се прави ауто-пут да би неко дошао да инвестира, немамо рачуницу у томе.