Без Катастра порезници немоћни

Београду да одбије предлог надлежног тужилаштва многе изненадила. За неплаћени порез, који му се ставља на терет, Космајац ће одговарати прекршајно, а не кривично, тако да му не прети затворска казна, која за кривично дело утаје пореза може бити до осам година, него може бити кажњен новчано или с неколико месеци затвора. С обзиром на целу халабуку која се подигла око тог случаја, јавност се с правом пита ко је заказао у овом случају: суд, порезници, Тужилаштво или неко четврти?

Сектор ореске полиције је Космајца осумњичио да није платио порез на доходак грађана од 2009. до 2013. године, и то за новац који је приходовао од издавања некретнина у општини Звездара. По поменутим годинама то је било 119.000 динара, па 102.000, онда 47.000 те 98.000 и последње 2013. године 144.000. Утаја пореза мањег од 150.000 динара није кривично дело већ прекршај и мада је у збиру Космајац прешао ту суму, суд је стао на становиште да у том случају нема сабирања.

Није први пут да надлежни не могу да докажу оно што је свима видљиво, али, по речима пореског стручњака Ђерђа Папа, ради се о кривичном делу које је тешко доказати.

– Да бисмо добили ефикасну наплату пореза и исту такву контролу, потребно је да урадимо много тога – каже порески експерт Милица Бисић. – Унакрсна провера пореза, односно имовине и прихода на који се он плаћа, не би требало да буде кампања већ да се ради сваке године редовно. Порезницима би морали да буду доступни ажурни подаци из катастарских служби и свих регистара који бележе податке о имовини веће вредности, а ти подаци се код нас слабо и тешко ажурирају. Осим тога, сви који се баве тим испитивањима морали би да буду веома стручни и обучени.

Саговорница објашњава да би, на пример, порезник који види да се за годину имовина обвезника повећала, било да су у питању некретнине, аутомобили, јахте, удели власништва у компанијама и слично, требало да га позове и види да ли је испунио све пореске обавезе, без обзира на то да ли је основ стицања куповина, поклон или наслеђивање. Тек када се установи да порески обвезник није испунио обавезе предвиђене законом, следила би пријава. Она наглашава и да би то требало да се ради редовно и без притиска на порезнике.

Професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић сматра да је раније у случајевима сличним овом често недостајало и политичке воље, али не и код Космајца.

Не треба заборавити да је Космајца премијер Вучићић на конференцији за медије још 2014. означио као највећег нарко-боса у Србији. У „Белој књизи” МУП-а Србије из 2001. наведен је као значајан трговац опојним дрогама. Његова имовина се процењује на 10,7 милиона евра. Много је ту луксузних станова, кућа, парцела на елитним местима. Али, за правосуђе су меродавни тек докази које правосудни органи могу прихватити.

Да бисмо могли доказати оно што сви видимо, по пореским стручњацима, требало би прво да кренемо од ажурирања података.

Д. Вујошевић