Бележници и извршитељи ушли у клуб богаташа

грађана овде из године у годину расте. У Војводини се тај тренд углавном прати. Стручњаци сматрају да су порасту броја богатих допринела нова занимања у којима се може одлично зарадити, попут бележника и судских извршитеља. Тај круг проширују и странци који имају шансу да овде плаћају пореза и чине то гад год могу да заштеде у односу на своју земљу. Стране компаније које су основале фирме на нашем тржишту своје запослене плаћају легално, нема додатних црних фонодва. То је такође допринело порасту броја обвезника који су зарадили троструку просечну плауту Србији, а што је услов и обавеза за плаћање поменутог пореза.

Шта кажу подаци за претходне године о сумама пореза и броју обвезника?

Просечна годишња плата у Србији па пута три обично се је нешто више од два милиона динара. Године 2013. била је 2,10 милиона динара. Тада је порез пријавило 17.972 лица, од тога у Војводини 3.455.

Наредне 2014. за улазак у круг богатих пореских обвезника требало је зарадити 2,11 милиона динара. Тај услов испунило је 18.323 обвезника у Србији, односно 3.225 у Војводини.

За прошлу годину праг је био 2,2 милиона динара. Прешло га је 19.887 лица, а Војвођани су се опоравили – ове године порез ће платити њих 3.605, односно 380 људи више него лане. Што се тиче подбачаја од прошле године, када се намет плаћао за 2014, узроци су вероватно различити. Велике компаније често своје менаyере селе у места где је седиште компаније, а то је Београд. Онда се и статистички премештају на територију другог регионалног пореског центра.

То откуд расте број обвезника захтева озбиљнију анализу. А да су неки заборавили да плате пореза а нису ухваћени на делу има мало вероватноће.

– Већ дуже порезници на основу матичног броја обвезника лако могу открити све приходе, од плате, новца који је зарађен од хонорара до рентирања и других прихода коју улазе у основицу за опорезивање дохотка грађана – објашњава порески стручњак Ђерђ Пап. – То важи за целу територију Србије. Зато је утаја сигурно мање. Осим тога, појавила су се нова занимања у којима се може доста зарадити, попут јавних бележника, судских извршитеља. Све је више код нас и домаћих менаyера који имају примања знатно виша од наших просека. Такве компаније не раде у сивој зони и плата и сви бонуси добијају се преко рачуна а све обавезе се плаћају транспарентно. Та пореска лествица код нас није много ни подигнута, то је просек месечних примања од око 2.000 евра. За менаyере који раде у јаким страним компанијама то нису зараде од којих застаје дах. Лично сматрам да би приходи који се опорезују по тој основи требало да буду виши.

Д. Вујошевић 

Странци добро зарађују

Поред домаћих богаташа, и странци који овде раде бар шест месеци непрекидно постају наши порески обвезници. Они су са собом, осим знања, донели и пореску културу: све пореске обавезе се измирују како је то предвиђено. О томе колико они доприносе пуњењу српске државне касе међународни консултант Милан Ковачевић каже:

– Странци су врло савесни обвезници, а њихово знање када су плаћања пореза у питању знатно је више него наших менаyера – истиче Ковачевић. – Они пажљиво размотре своје обавезе. Ако имају могућности да бирају да ли да порез плате код нас или у домицилној земљи, непогрешиво ће изабрати повољнију опцију.

А што се тиче раста броја обвезника код овог пореза добро је да их буде што више и да пуне државну касу.