Банке у Хрватској туже државу, а у Србији клијенти банке

који су пре десетак година узимали кредите у њој. Удружењима ојађених „швајцараца” поједине државе у региону су помагале, али тим решењима често нису задовољне банке, а ни клијенти.

Кредити индексирани у францима нашли су се ових дана опет у вестима јер је Уникредит банка у Хрватској одлучила да тужи државу. Хрватска је обавезала банке на то да кредите конвертују у евро. Договор је био да део новца изгубљеног у конверзији банке добију из буyета. Међутим, план исплате новца није прихватљив за банке. Хрватско решење није се допало ни Савету Европе. Они су пре више од годину опоменули надлежне у тој земљи да не могу тражити од банака да сносе већи део трошкова те да  не могу доносити обавезујуће одлуке ретроактивно ако све стране нису сагласне.

Епилог ће бити на суду.

У Хрватској банка тужи државу, а код нас грађани туже банке. Наши дужници, којима је франак зацрнио дане и купљене квадрате, а има их око 20.000, пажљиво прате шта се догађа у окружењу. Они су још пролетос камповали испед зграде Владе Србије у Београду, и то буквално у шаторима. Прижељкивали су конверзију по курсу на дан пуштања кредита, али је нису добили. Народна банка Србије је још пре две године, у договору с пословним банкама, понудила четири решења за олакшице. Она се своде на продужење рока отплате и конверзију. Међутим, конверзија по курсу на дан узимања кредита, што је већина дужника прижељкивала, није ту. У Србији има више удружења која се баве том проблематиком, а најпознатије и најстарије је „Ефектива”. Оно је ових дана организовало колективне тужбе клијената против банака.

– Подносимо тужбе колективно – каже председник „Ефективе” Дејан Гавриловић. – По десет дужника заједно тужи исту банку и тражи раскид старог уговора и склапање новог под повољнијим условима. Најбоља би била конверзија по курсу на дан пуштања кредита, али видећемо каква ће одлука бити.

Д. Вујошевић

Не дирати уговоре

О томе шта могу очекивати, међународни консултант Милан Ковачевић каже:

– Држава не треба да се ретроактивно меша и доноси одлуке те мења већ склопљене уговоре, било да се ради о грађанима или привреди – каже он. – А што се тиче приватних тужби које наши клијенти подносе против  банака, ту има разлике. Кључно питање је да ли су банке знале за ризик када је франак у питању па су свесно клијенте довеле у заблуду или ни оне саме нису биле свесне шта ће се с франком догађати коју годину касније. У првом случају треба да обештете клијенте.

То ће, извесно, за судове бити изазов да се све установи и донесе правична пресуда. Али сигурно је да су банке сав ризик везан за франак пребациле на клијенте. Када је већина клијената узимала кредит, франак је на курсним листама 2007. године вредео 50,61 динара, а данас је 112,77. Било је горих дана, када је вредео 124 динара. Рате су порасле и више него дупло.