Банке сада купују тајкуни
Која ће страна банка следећа доћи на српско тржиште?
Овим питањем бавили смо се пре више од десет година. Данас би оно могло да се преформулише: Који ће следећи тајкун купити домаћу банку?Ова дилема није без разлога. Почетком године негдашњи краљеви чипса Андреј Јовановић и Бојан Миловановић купили су Нову крдитну банку Марибор. Пре њих Миодраг Костић је постао скоро стопостотни власник АИК банке . Ових дана у медијима је била актуелна прича о Костићевој намери да преузме и Алфа банку. Све је (за сад) стало, али с обзиром на то да је та тема требало да се нађе на седници Скупштине акционара АИК банке и да је све већ било презентовано на Београдској берзи, очигледно се радило о озбиљном послу. А када Костић нешто намери, он то обично и оствари. Другим речима, ако сада жели да прошири делатност у области банкарства, уколико и не купи Алфа банку, можда ће неку другу... Када су странци долазили, домаћа јавност, и стручна и ина, листом је кукала:Продадосмо све банке, шта ћемо сад...?
– Држава, односно надлежни, благонаклоно гледају на то да наш капитал преузима део наше банкарске мреже, и то онај који више није у државном власништву – објашњава за „Дневник” професор са Београдске банкарске академије др Бранко Живановић. – С друге стране, неписано правило каже да се бизнисмени осећају потпуно успшени када имају и своју банку. Онда су заокружили систем и могу финансијски да повежу све његове чланице. А банке се данас у Србији могу купити повољно, па се прилика користи.
Ипак, има ту још нешто, упозорава проф. Живановић. По његовим речима, ниво ненаплативих или тешко наплативих кредита (НПЛ) у тим банкама прилично висок.
– Када купе неку финансијску кућу, нови власници добијају и њен портфолио. Као власници банке, они онда могу да управљају том имовином како год желе, па и да је продају, и то по ценама које им буду одговарале и када им буду одговарале. У том контексту НПЛ-ове такође могу да продају инвестиционим фондовима и да тако оставре већу добит него што су имали трошкова око куповине банке – наводи саговорник „Дневника”.
Пре преузимања АИК банке, Костић је у њој већ имао знатан уде као акционар, део акција откупио је од Пиреус банке, која је држала скоро петину власништва, а касније је пазарио и од малих акционара. И данас је власник 98,30 процената ове финансијске куће. Ако преузме Алфу, тржишни удео АИК банке попеће се на 8,4 одсто. Иначе,о. МК група осваја и регион, с обзиром на то да је већински власник Горењске банке у Словенији.
Нешто је другачија прича о Новој кредитиној банци Марибор. Андреј Јовановић и Бојан Миловановић отворили су 1995. у Бачком Маглићу фабрику за производњу чипса, а успех је био већи него што је ико очекивао и њихов бренд „Марбо” је пре неколико година продат компанији ”Пепси” Они су власници НКБМ постали у фебруру ове године, с тим да услови преузимања нису саопштено. Ипак, процењивало се да је у питању мање од десет милиона евра, јер је то сума коју је турска Халк банка дала када је преузимала Чачанску банку - која је и већа и успешнија од мариборске.
Како год, данас су Јовановић и Миловановић власници 98,3 процента НКБМ, који заузима тек 0,3 одсто српског тржишта. Ова кућа данас ради под именом Директна банка, а колико ће бити успешна знаће се почетком наредне године, када се објаве резултати пословања. Извесно је да новим газдама неће бити тешко да је стабилизују, с обзиром на то да су “Марбо” продали за 200 милиона евра.
А шта ће бити даље? Мораћемо да се навикавамо да се банке код нас продају и купују и домаћим, а не само страним лицима. Наравно, сви овдашњи бизнисмени купују банке са жељом да и на том послу зараде. Добар узор им је свакако Миролосав Мишковић, који је Делта банку из свог система продао Интези за 277,5 милиона евра. Ипак, највећа трансакција очекује се у 2017, када би требало да буде продата Комерцијална банка . За сада је највећи интерес показала Сосијете женерал, али – ко зна, можда и у овом случају у трку ускочи какав моћан тајкун...
Душанка Вујошевић