Банке плаћају клијентима да доведу нове дужнике

повећани свега 2,3 одсто – пре десетак година и месечни раст је био већи. Да би подигле кредитну активност, односно упослиле капацитете, банке све више нуде клијентима бројне погодности. Све су чешћи огласи где се нуде бескаматни кредити, рачуни и картице без тршкова одржавања неколико година. Посебну пажњу заслужују клијенти који доведу у банку солвентног пријатеља вољног да се задужи: тако способним клијентима следује чак и новчана награда.

Зашто су се банке ођедном тако продобриле? Готово до  њихови менаyери су тврдили да је Србија несигурно тржиште те да од скидања трошкова неће у догледно време бити ништа. Шта клијент да уради када види понуду типа „скоро па yабе”?

– Такву понуду, као и сваку другу, треба добро проценити, видети сва права и обавезе па онда одлучити – каже финансијски стручњак др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Није чудно што баш сада банке покрећу сличне акције. Лето је увек било мртва сезона за кредите. У Србији је банкама и без тога веома тешко да нађу доброг клијента. Јавни сектор је несигуран јер се очекује смањење броја запослених. Код приватника је званична плата, једино на основу чега банка одређује кредитни капацитет клијента, минималац чак и ако се плаћа више. Наравно, ту су и предзадужени клијенти који би узели кредит када би могли али не могу. У таквој ситуцаији банке се труде да, колико могу, одрже кредитну активност.

На нашем тржишту ради 30 банака. Конкуренција је оштра, а шта то нуде гратис?

Пиреус банка даје до краја септембра 4.000 динара сваком клијенту који доведе у банку особу која узме кредит. Значи, потребно је да нови клијент подигне кредит и пребаци плату у банку. У том случају стари клијент може се надати да му поменута сума легне на рачун. Банка је ту акцију ограничила на три кредита, односно на 12.000 динара. Хоће ли стари и нови клијент новца поделити – у то не улази.

Бескаматне кредите нуди Ккреди агрикол банка. За 300.000 динара једини трошак је меница од 50 динара и извод Кредитног бироа од 240. Све се враћа у 12 месечних рата по 25.000 динара. Услов је пренос плате на рачун чије одржавање месечно стаје 230 динара. У Креди агриколу кажу да је тај зајам одличан за све који желе да саберу трошкове и рефинансирају обавезе по старим кредитима које већ отплаћују картицама и минусима.

Баш рефинансирање је посао и по за банке сада. За првих пола године готово сви кредити одобравани становништву имали су једва једноцифрен раст. Изузетак су кредити у рубрици „остало”, где се прати рефинансирање. За првих шест месеци ове године рефинансирајући зајмови су порасли 24,8 одсто и сума је 60,69 милијарди динара.

Д. Вујошевић

Без трошкова и рачун и картица

Старо банкарско правило каже да клијенту треба отворити рачун док је још студент или је тек добио први посао, а онда га чувати до пензије. На то су, изгледа, мислили у ОТП банци. Понудили су „Егзит магичну картицу” из програма „Мастеркард”. Осим попуста које корисници имају током фестивалских дана, ту су и друге погодности. Картица омогућава бесплатне банкарске услуге у вредности од 7.200 динара. Ту су бесплатно одржавање текућег и девизног рачуна у ОТП банци, бесплатни минус и СМС сервис. То је бесконтактна картица која омогућава плаћање на свим локацијама с ознаком „Мастеркард” те плаћање путем интернета.