Банке клијентима све више гледају кроз прсте
Тако, рецимо, Теленор банка не тражи више извештај од Кредитног бироа, Интеза клијентима нуди и бесплатно осигурање у случају губитка посла. Банке све чешће престају да клијентима зарачунају трошкове обраде кредита. Упркос поменутим погодностима, кредитна активност стагнира. Банке су у потрази за новим клијентима, а од 2017. године могли би имати већи избор: од наредне године би их могли добијати и клијенти који су сада сврстани у лошије категорије, а без додатних обавеза за банке.
А како то изгледа у пракси?
Банке клијенте класификују по словима А до Д. Потоњи су најлошији, кредит моги добити, али то за банке повлачи додатне обавезе: дужне су да на име резерве за ризичног клијента издвоје исту суму новца коју су одбориле за кредит а за могуће губитке који би могли настати у случају да дотични не враћа зајам на време. Поступак процене кредитне способности клијената банке саме уређују интерним правилницима. При томе су обавезне да поштују Одлуку о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки, процене кредитну способност и сврстају га у категорију од А до Д те, сходно томе, издвоје резерву. Код тих процена најлошије су пролазили клијенти који имају посао на одређено време: они су листом били Д група.
Хоће ли то утицати на пораст броја кредита који су у доцњи?
– Сасвим је сигирно, чак и ако дође до промена у тој области, да банке неће журити да одобре кредите ризичним клијентима – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Оне данас новац пласирају у државне обвезнице јер им је то тренутно најсигурнији посао. Што се тиче процене ризика клијената, то треба препустити банкама, добро је да се ту иде на флексибилнију варијанту. Готово све су код нас у привантом власништву па нека саме процењују ризик и касније сносе губитке уколико су то лоше урадиле. Важно је да то не иди на терет пореских обвезника.
Што се тиче запослених на одређено време, који су до сада били махом у Д групи ризичних клијената, разлога за забринуост баш и нема. Посао се код нас губи од данас до сутра. Шта тек рећи за праву армију људи која има радне књижице уредно „паркиране” код послодавца а плату не добија месецима, или она касни и годину па и више. Обавезе су у таквим случајевима тешко наплативе. Трајно „паркирана” радна књижица није више гарант редовног измиривања обавеза, али то није и једини критеријум који банке код процене узимају у обзир. Гледају се и средства обезбеђења, редовност у измиривању обавезе у претходном периоду, ако их је било.
Шта ће се мењати од почетка 2017, и како, остаје да се види. Тек, за клијенте који нису у А категорији а нису ни Д, издвајања су 15 од суме одобреног кредита за Б групу, односно 30 одсто за Ц.
Д. Вујошевић
Коме желе...
У Народној банци Србије нема потврде о променама од наредне године, али се о томе у банкарским круговима већ подуже прича као о извесној опцији. По прописима који сада важе, банке могу давати кредит коме год желе, под условом да поштују критеријуме и принципе за одобравање пласмана.