Банкари и газде чекају нову владу

подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије говоре да су зајмови дати привреди у поменутом периоду забележили пад од 1,7 одсто и зауставили се на суми од 1.370,20 милијарди. Пред дочек 2016. било их је 1.393,19 милијарди. Ситуација је била слична и целе прошле године: кредити су или стагнирали или бележили пад. Без раста кредитног портфолија у тој области нема ни развоја привреде, посебно не у континуитету. С друге стране, банке имају сасвим довољно новца да за пројекте за које сматрају да су исплативи позајме новац, али то не чине. Зашто? О томе међународни консултант Милан Ковачевић каже за „Дневник”:

– У овом тренутку се не поклапају интереси банака и привредника који су спремни да позајме новац и испуњавају услове за то – сматра он. – Компанијама би одговарали дугорочни зајмови. Банкама пак одговара да пласирају краткорочне кредите који ће им се брзо брзо вратити. Мало је и кандидата за кредите уопште јер, реално, код нас је мало и предузећа која добро раде. Високе су и камате. Истина је да су стопе пале, али су за динарске кредите код нас још увек двоцифрене. Банке на тај начин надокнађују оно што им није враћено због НПЛ-а. Додамо ли томе и предизборну атмосферу, у којој су сви веома обазриви па и банке, имамо и резултат какав имамо. Потоње ће се решити ускоро, али други проблеми остају.

Једна од ретких кућа које ових дана лансирају кредит за привреду је Сбербанка. То је „Спектар” кредитна линија која, осим зајма, нуди и картице и прекорачење по текућем рачуну. Рок враћања је до шест година. Члан Извршног одбора банке Душан Радичевић каже да су се на такву понуду одлучили да би пословним људима омогућили да лакше планирају активности компаније.

Код индексираних кредита камате су 8,75 одсто, а код динара 14,45 процената на годишњем нивоу. Повољније може ако компанија ради дуже од четири године.

Колико ће то одговарати привредницима, остаје да се види. Тек, враћање кредита није код нас лако. Тако је код привреде, по подацима УБС-а, доцња 17,9 одсто, док су грађани у кашњењу 7,4 одсто.

Д. Вујошевић

Велики су интересантни

Први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже и да већина банака има у фокусу одобравање кредита за велике клијенте. Мала предузећа и, посебно, предузетници уопште, на периферији су њихових инте-

ресовања. А баш ти мали бизниси могли би донети више радних места и развој у тој области. Осим тих кључних проблема, ту је и чињеница да код нас нема много правих и добрих пројеката за које би банкари одмах били спремни да уђу у аранжман. А када је то у питању, ни камате нису проблем. Корпоративним клијентима банкари нуде кредите уз стопе од 2,5 до 4,5 одсто на годишњем нивоу, и то ефективно. За то се никако не може рећи да је неповољно.