Бање у Србији средином године поново на продају

Кад је Агенција за приватизацију објавила јавни позив за приватизацију 14 бања и специјалних болница, за ту куповину су се заинтересовали бизнисмени Миодраг Костић, Петар Матијевић, Филип Цептер, али и компаније из Русије, Немачке, Кине, Кипра.

Међутим, нико није успео да купи ниједну бању, јер је у ово време 2015. њихова приватизација обустављена, пре свега због судских спорова око власништва које држава води са Фондом ПИО.

Сертић је, у изјави Танјугу, рекао да је, због те специфичне ситуације, и овог месеца имао састанке са приватизационим саветником и представницима Агенције за приватизацију која ће на томе радити док се 1. фебруара не угаси.

“Радимо на томе како бисмо посао привели крају и у првој половини године пустили бање у процес приватизације”, рекао је Сертић додајући да је циљ да оне буду профитабилни центри, да раде на светском нивоу.

"Уверен сам да то у овој години можемо да урадимо. Зато и нисмо журили са бањама, да нам се не би десило да на погрешан начин приватизујемо, па да после пар година кажемо ово ипак није најбољи модел. Гледали смо шта су радиле земље у региону  и на бази њихових искустава смо правили план, паралелно решавајући правне проблеме", рекао је он.

Говорећи о судском спору, Сертић је казао да је то можда правно исправно, али је животно сулудо, будући да готово половину средстава од којих Фонд исплаћује пензије и социјална давања, даје држава Србија.

“Дошло се у апсурдну ситуацију да неко кога држава дотира, сада тужи државу како би доказао право власништва", рекао је Сертић додајући да то омета првиатизацију.

Он је рекао да је са министрима здравља Златибором Лончаром, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александром Вулином, и финансија Душаном Вујовићем разговарао о томе како спор решити споразумно.

"У међувремену ћемо добити предлог како и на који начин би која бања требало да буде приватизована, како бисмо тај процес отворили и завршили", рекао је он.

Неке бање би, према његовим речима, могле да буду класични спа центри, али већи део наших би требало да буду лечилишта, где би могли да се остваре већи приходи.

"И бање у Мађарској и Словенији покушавају да се “препакују” у лечилишта, па да гости поред забавног дела троше паре и на лечење. А нама је то важно јер имамо велики број обучених стручњака, па нам махом треба само докапитализација, како би собе биле лепше, и како би имали забаван садржај. Тако бисмо амбијент подигли на виши ниво. Имамо јако добру основу за то", уверен је министар.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је за Танјуг да је принцип да ће оне бање које не могу саме да се издржавају, које иду на терет државе и буџета, бити приоритет за приватизацију.

Он се, међутим, оградио да је то најмање до Министарства здравља, јер то министарство не ради приватизацију.

"Ево, рекао сам вам који је наш принцип, за оне које не могу саме да се финансирају и не могу да опстану на тржишту, прво смо да оне иду у приватизацију, а оне које раде добро - видећемо шта ћемо са њима", рекао је Лончар.

Од кад је 2014. покренут нови талас приватизације, бање слове за највреднију имовину. Зато и не чуди интересовање водећих бизнисмена и фирми да уђу у тај посао.

Пре него што је приватизација стопирана, Агенцији су, сазнаје Танјуг, писма о заинтересованости за две специјалне болнице - Чигота на Златибору и Завод - Термал Врдник стигла од Матијевића. За прву од њих у трци је био и са руском компанијом Мад Сервице Плус, као и с немачком ЕЕС Гроуп ГмбХ, док је за другу конкуренција домаћих бизнисмена већа.

За специјалну болницу за рехабилитацију Завод, утркивао се и Цептер, односно његова компанија Зептер интернатионал, као и Костићева МК Група, а била је занимљива и немачкој ЕЕС групи, као и кинеској компанији "Др Донг СА".

Немачка ЕЕС група била је заинтересована и за Институт за лечење и рехабилитацију Нишка бања, Матарушку и Богутовачку бању, затим за Специјалне болнице Врањска Бања, Златар, Сокобања, Рибарска бања, као и за Специјалне болнице за рехабилитацију - Меркур у Врњачкој бањи, Ковиљачи и Нишкој бањи.     

Како је Танјуг писао, Матарушка и Богутовачка бања привукле су, између осталих и словеначки Горажд Клеменчић, као и неколико појединаца из Србије који нуде стратешко партнерство. За СБ Врањска Бања заинтересована је била словеначка компанија, али и ЗМ Глобал Инвест Лимитед са Кипра и Конзорцијум радника из Србије, црногорски Монтенегро Метрополис Медиа…

Немачки Модус Пфлегепројект послао је писмо о заинтересованости за Специјалну болницу Бујановац. Немачки ЕЕС груп и кинески "Др Донг СА" су били у трци за сокобањску болницу, али су обе фирме заинтересоване и за ону у Рибарској бањи, као и за специјалну болницу у Бањи Ковиљачи.

Занимљиво је да је за све специјалне болнице и рехабилитационе центре са списка Агенцији за приватизацију писма о заинтересованости слао и Милош Пауновић, као физичко лице, који је у свим случајевима предлагао као модел приватизације стратешко партнерство кроз докапитализацију.

(Танјуг)