Антић: Коришћење угља реалност, важна уштеда енергије

доношење новог закона о рационалном коришћењу енергије, који би требало да подстакне енергетску ефикасност и допринесе уштеди енергије, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић.

Он је на скупу "Требају ли Западном Балкану термоелектране" рекао  да је коришћење угља сада у Србији реалност будући да 70 одсто елекричне енергије производимо из тог енергента.

"Обновљиве изворе енергије требало би довести на максимум и ући озбиљно у систем енергетске ефикасности будући да Србија на неодговоран начин троши енергију и троши веће количине енергије у   односу на европске стандарде", рекао је Антић.

Он је додао да је пред нама доста посла што се те области тиче и да је термосектор сада реалност Србије будући да 99 одсто залиха енергената чини угаљ.

"Ми немамо алтернативе без да угаљ претворимо у енергију, али наша обавеза је да то учинимо на одговоран начин и поштујући стандарде. Поштујући директиве сремни смо да задате циљеве постигнемо, да уложимо у заштиту животне средине и дамо допринос и подстицај за потрошњу енергије из обновљивих извора", рекао је Антић на скупу у организацији Балкан магазина и Бизнис и економског центра из Београда.

Он је додао да је коришћење угља у Србији за сада реалност, али да ће се спровести мере за смањење загађења у енергетици.

"Нисмо срећни због тог односа, али он представља реалност времена и земље у којој живимо", казао је министар енергетике.

Он је међутим навео и да многе земље у Европској унији производе много више струје из угља и као примере навео Пољску са 150 терават часова, Немачку са 250 и Чешку са 50, док је у Србији укупна производња струје 38 терават часова.

Антић је навео да ће Србија до 2025. године завршити увођење система за отклањање сумпор-диоксида и азотних оксида у производњи струје.

Он је додао и да се у Србији очекују велика улагања у ветропаркове и да током године почне изградња великих ветропаркова.

У процедури је како је додао усвајање финалних подазаконских аката  што се тиче обновљивих извора енергије и да се нада да ће они бити врло брзо усвојени  и усаглашени са међународним институцијама, законодавством и удружењима инвеститора.

Експерт за животну средину Енергетске заједнице југоисточне Европе Петер Вајда рекао је да изградња термоекетрана зависи од услова и да би оне према садашњим условима требало "да изађу из енергетског микса" и да се окренемо дговорном коришћењу фосилних горива.

То, како је додао, доноси велике трошкове и у другим областима, а смањење емисија захтева доста средстава.

Вајда је рекао и да су у свим земљама Енергетске заједнице у току припреме за примену Директиве о великим ложиштима од 1. јануара 2018. године.

Директор за стратегију Електропривреде Србије Александар Јаковљевић навео је да треба развијати обновљиве изворе енергије и оценио да су у тој области скоро све земље региона у почетној фази.

Јаковљевић је подсетио да је овај регион ослоњен на лигнит и угаљ и да  је  енергетика делатност где инвестирање и пројекти трају јако дуго.

(Танјуг)