Ако гастарбајтери забораве да су Срби, биће мање пара
Прошле године су дознаке наших радника и исељника, по подацима Народне банке Србије, премашиле 2,8 милијарде евра и биле су чак 10,3 одсто више него у 2014.
Оне су уједно знатно премашиле и нето директне стране инвестиције пристигле лане у Србију.
Међутим, ако се суди по недавно представљеном истраживању у оквиру пројекта „Попис српске дијаспоре у Европи”, који је спровео Омладински центар за демократију у Нишу, у сарадњи с Управом за дијаспору Србије, а на основу званичних података државних статистичких институција у земљама Европе, дознаке наших радника и исељеника ће наредних година бити све мање.
Члан Мреже за пословну подршку Миодраг Крецуљ из Минхена, који је реализовао тај пројекат, објашњава да је дијаспора, односно расејање, веома битна и за економски развој Србије. Он тврди да ће се све јачи одлив наших држављана, кроз асимилациони процес, лоше одразити и на будуће дознаке.
– Тачније, новије генерације ће се стопити са земљом у којој живе и неће више имати додир са Србијом и они који убудуће буду наследници ће своју имовину у Србији продавати и тај новац пренети у земље где живе – објашњава Крецуљ. – Зато би наша држава морала опет да посвети достојнију пажњу нашим људима у расејању јер је алармантан број изласка из матичног држављанаства наше земље највиталнијег дела становништва, наше омладине, која управо у репродуктивном добу враћа заувек своје матично држављанство својој некадашњој матици Србији.
Он је у публикацији коју је сачинио након истраживања званичних података државних статистичких институција у земљама Европе сачинио две колоне: у једној су биле званичне цифре статистичких уреда европских држава, а у другој процене наших амбасада у истим земљама. Разлика је, како је истакао, у најмању руку драстична и показује немар наших амбасада да од земаља у којима се обавља дипломатска служба и сами добију податке о броју наших држављана, већ их одређују „одокативно”.
– Примера ради, амбасада у Лондону тврди да је Срба у Енглеској 80.000, док званична статистика те државе каже да их је само 8.161. За Француску се тврди да има 120.000, а званична статистика у Паризу показује да их је 48.571, док амбасада у Холандији говори о 20.000 наших држављана, а њихова статистика бележи само 2.232. Многи медији су писали да Срба у Немачкој има више од 700.000, а по немачкој статистици сада их има 220.908. Званично у Аустрији са српским исправама има 186.807 Срба, у Швајцарској 78.092, Француској 48.571, Италији 43.811, Шведској 6.776, Норвешкој 4.012 – навео је Крецуљ.
Љ. Малешевић