Агроћоше: Цех црних облака

напупели воћњаци најчешћа су мета разгоропађеног Илије громовника. Штета се већ сада, на самом почетку лета, мери десетинама и десетинма милиона динара, а коначан биланс, неће се знати све до половине октобра. Тада, по утврђеном календару, престаје са радом противградна одбрана коју организује Сектор противградне одбране Републичког хидрометеоролошког завода.

Какав год, у коначном збиру, био овај невесели трошковник, више је него сигурно, да ће цех

пирове победе црних облака

платити незаштићени пољопривредници. Они који је, од неконтролисане ледене стихије, требало са противградним ракетама, да заштите њихова имања, оправдавају се буyетском штедњом и неажурним радом локалних самоуправа. То се, у првом реду, односи на Министарство финансија и РХМЗ, по закону задуженим за одбрану од града, који су дозволили да житна и кукурузна поља, повртњаци и воћњаци остану без адекватне противградне одбране.

За целу овогодишњу сезону набављено је 8.325 ракета, од којих је већ порошено 3.200, а лето само што је стигло. Локалне самоуправе, из својих сопствених  буyетских прихода, купиле су нешто више од 700 ракета, а њихов број је већ сада преполовљен. Ништа чудно јер су од 15. априла до данас, по календару РХМЗ, уписана 44 дана са олујним облацима, а 31 дан је било неопходно да противградна заштита делује. Србија има 13 радарских центара и 1.400 лансирних станица, али нема стрелце. Мало њих хоће 24 сата непрекидно да дежура са мотролом за накнаду од 4.000 динара месечно! Локалне самоуправе, по упутству које им је из РХМЗ недавно прослеђено, могу додатно да их награде, али само поједине општине због рестриктивног буyета могу то и да учине.

Закон о противградној одбрани донет је тачно пре годину дана, када је јурисдикција над овом облашћу из МУП пребачена, односно враћена на РХМЗ. Многи стручњаци тврдили су да ће бити потребно доста времена да систем профункционише на прави начин и, више него очигледно, били су у праву. Јер, трансформација противградне одбране подразумева, редефинисање њеног финансирања: од набавке довољног броја ракета, најмање 30.000 годишње, статуса запослених, одржавања лансирних рампи, плаћања хонорарних сарадника, стрелаца...

Стање противградне одбране код нас је такво да је сваки помак набоље добродошао. Држава мора да покаже одлучност да се то практично и оствари и доследно спроводи усвојени закон. Тиме истовремено, на најбољи и најефикаснији начин, доприноси заштити од екстремних климатских промена које нам се догађају, и којих ће, нажалост, у будућности бити све више.

Пише: Коста Рајевић