„Швајцарац” блокира банке

Србији блокирали су рад банака, и то тако што су на шалтерима уплаћивали стотинак уплатница по динар. А стручњак др Дејан Шошкић каже да решење за ублажавање њихових проблема  постоји. Док се они још надају повољнијем исходу, акције блокаде се одржавају у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и другим већим градовима. Организатор је удружење „Ефектива”

Координаторка у Војводини Мирјана Маја Узелац каже да је тајна где намеравају да направе следећу блокаду.

– Нећемо најављивати нове блокаде да се у банкама не би организовали и тако онемогућили протест – наводи она. – У банкама не треба да знају када и где ћемо напасти. То треба да буде изненађење. Ми на тај начин блокирамо рад банке. У Новом Саду смо почели за викенд од експозитуре Рајфајзен банке на Булевару ослобођења.

Проблеми задужених у „швајцарцима” су познати јавности, као и њихов главни захтев: да им се дуг конвертује у евро на дан исплате кредита и тако смање и обавезе и рате. Помоћ очекују од банака, НБС-а, Министарства финансија, Владе и Удружења банка. Олкашице су нуђене, али тај кључни захтев је заобиђен.

О томе како наћи решење које би било прихватљиво за све стране код тих уговора професор Економског факултета и некадашњи гувернер НБС-а који је забранио кредитирање у францима 2011. др Дејан Шошкић каже:

– Овде је главно питање ко треба да плати део обавеза задужених у францима а које су настале због нагле промене курса франка према евру – објашњава наш саговорник. – Клијенти који се сада жале, одлучивали су се за кредитне аранжмане у швајцарским францима и својим потписима на уговорима прихватили индексацију у тој валути. Нема основа да сада остали грађани плаћају цех, као ни Министарство финансија. С друге стране, поједине банке сносе део одговорности за насталу ситуацију уколико нису грађане на прави начин информисале о ризицима задуживања у францима.

Шошкић подсећа на то да су прописи који се односе на забрану одобравања кредита индексираних у францима, као и право клијента да одустане од кредита 15 дана након што је ставио потпис на уговор, уведени  тек 2011. године, а већи део тих проблематичних зајмова је одобрен пре тога.

Што се тиче садашње ситуације, саговорник сматра да би данас банке требало да покажу додатну флексибилност у решевању тих зајмова.

– Народна банка Србије би евентуално могла својим регуларним мерама и супервизијом подстаћи банке да се директно с клијентима договоре о реструктурирању њихових дугова те повољнијем начину отплате.

Могу ли наши дужници, попут оних у Хрватској, Македонији и Мађарској, очекивати конверзију у евро на дан уплате па да им се и све друге обавезе поравнају у складу с тим? Шошкић каже да таква решења нису добра јер то представља уплитање у уговорне односе у финансијском систему.

– Сматрам да држава не сме да поништава формално исправне уговоре који су склопљени у складу са законом. Не смемо заборавити да су у исто време у истим банкама други клијенти узимали кредите везане за евро, уз више камате, а за то су се одлучивали баш да би избегли валутни ризик. Ако помогнемо задуженима у францима, и они би имали право да траже да им се компензује оно што су претходних година плаћали више у односу на задужене у фанцима. Зато треба тражити решење које не нарушава солидарност правног система. НБС би могао подстаћи банке у домену процене колатерала и клаисфикације кредита да нађу моделе повољније за грађане. Паралелно с тим, требало би подстаћи грађане да искористе ниске камате на кредите везане за евро које данас имамо. Мислим да у потпуности изађу из франка и узму нови кредит везан за евре у истој банци или у другој финансијској кући, а да са собом понесу и заложно право над станом – рекао је Шошкић.

Д. Вујошевић

Можда и евро поскупи

Шошкић каже да би код пребацивања зајмова у евро грађани такође морали да буду свесни ризика који преузимају: очекује се да ће наредних година камате на евро да расту. Зато би за клијенте било најбоље да, ако је могуће, узму кредите у еврима с фиксном каматом или, још боље, оне у динарима.