Усклађивање са европским тржиштем рада

 развоја приводи се ових дана крају. Сви који су у њој учествовали сложни су у оцени да будући Закон од огромног значаја не само због усклађивања занимања у Србији с европским тржиштем рада, већ и за усаглашавање школског и високошколског система с потребама државе и привреде Србије.

Будућим законом код нас ће се уредити минимални услови оспособљавања за обављање регулисаних професија за које је, према прописима ЕУ, предвиђено аутоматско признавање професионалних квалификација. Аутоматско признавање предвиђено је за професије: доктор медицине, доктор денталне медицине, магистар фармације, медицинска сестра опште неге, бабица, архитекта и доктор ветеринарске медицине. Регулисане професије представљају професионалне делатности код којих је обављање делатности условљено поседовањем одређених професионалних квалификација, као и делатности којима се баве чланови стручних организација с професионалним називом.



- То су струке и професије које у земљама ЕУ имају аутоматско признавање. То значи да ће се свима тим стручњаци који су завршили наше факултете, након уласка Србије у ЕУ, без икавих посебних процедура признавати наше дипломе и отварати могућност за посао – објашњава др Зоран Машић, државни секретар у Министарству провете, науке и технолошког развоја и руководилац Радне групе за израду Нацрта закона о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација.



Према Нацрту закона, други начин признавања квалификација одвијаће се кроз општи систем у којем држава сама одређује и прави списак својих професионалних квалификација. Њиме се одређују критеријуми за бављење одређеном професијом, формалне и професионалне квалификације. Важиће то, како за наше грађане, тако и за грађане ЕУ ако дођу у Србију да се баве, на пример, неком занатском делатношћу, као и неким другим пословима.



Овај закон би требало да Скупштина Србије усвоји у трећем кварталу ове године, а имаће одложену примену. На снагу ступа тек када Србија уђе у ЕУ. Сама листа професија мора бити затворена 18 месеци пре уласка неке земље у ЕУ, а број занимања се усаглашава са прописима ЕУ. Другим речима, примењиваће се европки стандарди уз поштовање и усвајање неких од овдашњих специфичности, чуло се на јаваној раправи одржаној на Универзитету у Новом Саду.



В. Црњански

Важан за будућност друштва

Како је истакнуто, за остваривање зацртаног потребно је формирати и админситративно институционални оквир У њему су већ оформљени ЕНИЦ/НАРИЦ центри, а наћи ће се и инститиције које ће бити одређене да обвљају верификацију, као што су коморе и струковна удружења.

Како је истако ректор Универзитета у Новом Саду др Душан Николић, домаћин ове јавне расправе недавно одржане у Новом Саду, “реч је о једном од најавжнијих закона када је у питању будућност нашег друштва”.