Татјана Карајанов: Музика лечи душу

тврдио да све што постоји подлеже законима хармоније и баш због тога се веома залагао за музикотерапију – односно примену музике у лечењу, јер музику слушамо целим нашим бићем. Управо зато је наша саговорница хомеопаткиња Татјана Карајанов из Новог Сада која се залаже за холистички приступ у раду са пацијентима. Упитали смо је да ли је то један од разлога да почне да се бави и музикотерапијом.

- Иза мене је 11 година хомеопатског искуства и преко 4.000 пацијената који су прошли кроз моју праксу. Као предавач хомеопатије, трагајући за што бољим начином како да објасним студентима дејство хомеопатских препарата на човеково здравље, почела сам да истражујем најновија сазнања класичне и квантне физике и ту пронашла све одговоре. Физика каже да вибраторном активацијом неке хомогене материје можемо деловати на фреквенцију друге хомогене материје. То можемо објаснити на класичном примеру резонантне фреквенције између две звучне виљушке. Ако ударимо једну звучну виљушку одређене фреквенције онда ће и друга виљушка исте фреквенције у тој просторији завибрирати истим звуком. Ово се зове закон резонанције и један је од основних постулата и у хомеопатији. Звук фреквенције наших ћелија не чујемо, али он има своје веома моћно дејство у нашем телу и читавом животу. Захваљујући развоју технологије, данас су детектоване фреквенције сваког органа и јасно је „сазвучје” у коме постоје.

Савремена физика кроз закон резонанције и теорију поља, у потпуности објашњава све оно што је творац хомеопатије др Ханеман разумео и практично у хомеопатским излечењима доказивао.

- Овај геније је био више од 200 година испред свога времена и због тога није доживео прихватање у своје време. Данас такође наилазимо на оспоравања хомеопатије иако сада научно већ можемо да је објаснимо. Фасцинирана моћним утицајем хомеопатије на сваки живи организам, кренула сам у даља истраживања концепта вибрација и звука. Нисам могла, а да кроз то не дођем и до музике.

Да ли је ово истраживање дејства музике на човеково био-поље довело да почнете да компонујете и певате терапеутску музику?

- Да, кренула сам да компонујем и певам у студију музику у терапеутске сврхе. Урадила сам два ауторска албума: „Музика сфера” и „Мудрост шуме”. Радећи са пацијентима приметила сам да су сви много опуштенији док слушају ту музику и да је и мени много боља концентрација док сагледавам њихов случај. Пустивши тај водени ток да тече, следећа станица је била јавни наступ. Тада сам морала да се суочим са својим страхом од јавног наступа…ах, каква је то брана била...

Да ли сте тада почели да радите музикотерапеутске радионице решивши да је склоните?

- У почетку сам још увек пуштала своју снимљену музику, јер се нисам усуђивала да пустим глас. Ипак, у том процесу, моја љубав према певању је експлодирала. Тако да сам ове године започела музичке радионице са групом музичара где уживо певам и пролазимо сви кроз веома занимљиве процесе у том раду. Бављење музиком је за мене једно велико пуњење, а док певам осећај је као да сам предала некоме нешто важно што је требало да му предам и сада могу несметано да функционишем у свим правцима.

Занимљиво је да тек средином XX века долази до развоја музикотерапије као научне дисциплине. Пионир на том пољу у нашој земљи био је др Петар Станковић, који је био више признат у иностранству него код нас. Савремена психотерапија, ипак има веома добре резултате код увођења музике у терапијске сврхе. На који начин нас музика исцељује?

- Данас је познато да слушање музике активира десну мождану хемисферу при чему се активирају разни подсвесни садржаји који могу да се „отпакују“ у трансформишу. У том процесу тело добија велику количину енергије која је била заробљена у неким трауматским блокадама. Суштина процеса активације десне мождане хемисфере је у претварању логичких мисаоних форми у игру и визуелизацију. Чувени Мендељејев, чији систем хемијских елемената и данас користимо, успео је да реши тешку загонетку сувишних валенци када је атоме замислио као патуљке који су се ухватили у коло и заплесали заједно. На овај начин он је открио цикличну структуру молекула без које би напредак хемије био незамислив. Никола Тесла је несумњиво био најталентованији у процесу претварања знања из леве мождане хемисфере у генијалност провиђења десне.

Недавно сте се представили новосадској и војвођанској публици на ТВ Војводине, у Београду сте имали десетак концерата, на какав сте одзив наишли?

- За мене је било изненађујуће колико интензивно људи доживљавају ово што радимо и нисам ни сањала да ће толико добро реаговати на све. Учесници на радионицама се изјашњавају да имају различите сензације и веома дубоке доживљаје. Најчешће описују своје искуство као да их је нешто поново „саставило у целину” и да су поново освежени иако су дошли уморни или нерасположени на ове концертне радионице. Фасцинантно је да те изјаве добијамо и од људи који су обишли свет и ишли на разне музичке догађаје овог типа. То је заиста охрабрујуће, а управо говори колико је звук моћан и колико још истраживања имамо да урадимо на ову тему. Занимљиво је и дејство музике на физичко тело. Истраживања показују много бржа излечења код пацијената који су били изложени музици. Следећи концерт ће бити у Новом Саду 15. јаунура, у 19.00 сати, у студију Хипократ у Стратимировићевој 6.

Позитивно дејство музике потврђује и пример Меморијалне болнице Мористаун у САД, у којој харфисткиња Аликс Вајс свира пацијентима који се опорављају од операције срца. Како то модерна наука објашњава?

- Мистерије људског мозга из дана у дан бивају разоткриване. Будући да наше ухо чује звук музичких инструмената и људских гласова, укључују се одређени центри који су повезани са нашим емоцијама и чак и несвесним садржајима. Емоција која се у том тренутку развије шаље информацију у наш мозак, који ствара одговарајућа хемијска једињања. Тај део мозга је хипоталамус, који ствара ситне низове протеина (пептиде) и склапа их у одређене неуро-пептиде или неуро-хормоне који одговарају емоцијама које доживљавамо. Ти пептиди се ослобађају преко хипофизе и одлазе у крвоток до одређених делова тела.

Да ли то значи да свака емоција коју човек развије моментално мења хормонско стање у организму и долази до промена на ћелијском нивоу?

- Заправо да, јер умирујућа музика топлих нота помаже у том процесу тако што појачава стварање тих пријатних опуштајућих емотивних стања која активирају исцељујуће неуро-хормоне. Активацијом десне мождане хемисфере могућности исцељења су  несагледиве а наш леви логички мозак никада неће моћи да досегне те потенцијале. Такође, показало се, да људски глас најинтензивније активира ове процесе. Због тога су терапије људским гласом још ефикасније.

Осим што сада на вашим радионицама уживо изводите музику, специфичност вашег извођења је импровизација. Да ли бисте могли читаоцима да објасните на који начин изводите музику?

- То бисмо могли назвати креирање музике из душе, јер је то буквално тако. Сви смо укључени у доживљавање једни других на неком суптилном нивоу на коме се све дешава. Комуникација међу нама и са публиком на том нивоу ствара музику, која се дешава „сама од себе”. Осећај који нам се развија у грудима је предиван а исти осећај описују присутни слушаоци. Музичари се иначе не усуђују да раде овако нешто, али музичари са којима сарађујем су због тога посебни: то су Бранко Исаковић који свира гитаре и Александар Радојичић – Шојка који свира перкусије. Они су иначе веома искусни музичари који су до сада свирали са многим познатим бендовима и још увек свирају. Међутим, имају ту суптилност у себи да се упусте у један овакав пројекат и некако смо сви заједно одмах дошли на идеју на који начин ово да спроведемо у дело.

Да ли то значи да је сваки ваш наступ другачији и колико је публика важан чинилац?

- У том процесу, вибрације публике стварају неку емоцију у нама коју онда ми узвраћамо њима и та размена креира нашу музику. Зато је публика у нашем извођењу важан чинилац. Дакле, уопште не постоји план, нити нека одређена композиција која се изводи. Почнемо са једном нотом и ритмом и пустимо да нас она однесе у неки свет мелодија и ритмова које само пратимо и изводимо. Ми све наше концерте снимамо и вероватно ћемо једнога дана скупити најлепше тренутке и ставити на један албум и на тај начин омугућити свима да могу да слушају овакву музику и код своје куће. Ја се надам да ће музика будућности бити баш оваква и да ће уметност на нашој планети еволуирати до такве слободе.

Марина Јабланов Стојановић