О(зим)зеленимо Буђановце...

 као трајни зелени украс надичите на каквом шору, уз неки кућерак у Срему. У тек пристиглој 2016. години, премијерни поход еколога почиње акцијом „О(зим)зеленимо Буђановце“,каже за „Дневник” лидер „Зелених“ Дејан Булатовић, председник Зелене еколошке партије, најављујући да ће у току ове године око десет хиљада садница које добијају из Европске уније бити засађено на подручју Војводине, у неколико места:

– Имамо јасан циљ, а то је да нам Војводина буде зеленија и много чистија. У плану нам је да и сремском селу Буђановци које је у оскудици са зеленилом, пре свега дрворедима, обезбедимо најмање 500 садница. До тада, сви грађани су позвани да за Буђановце намене своје новогодишње јелкице и бориће с бусеном.



Буђановци су, напомиње Булатовић, не тако давно били веома напредно село и „Зелени“ желе да га извуку из таворења. Буђановци су оно село на чијим је њивама 1999. наша ПВО учинила видљивим чувени амерички „невидљиви“ Ф-117А док нас је НАТО бомбардовао. Е, кад је „невидљиви“ отишао у легенду, Буђановци су наставили да глибе у забораву са својим запуштеним сокацима, на којима лети кад упече звезда, ни врапци лако не налазе хлад, а ни зими заклон кад ветрови и вејавица замотају непрегледну равницу.



Приоритетно питање данас у Србији је будућност села, помоћ унапређењу успешних да одоле неповољним приликама и оживљавање оних која таворе. Што пре то схватимо, биће боље за све.– Улажемо огромну енергију да би подстакли развој села, то је суштина, и желимо то да пренесемо не само у Буђановце, већ и у сва она села која су, нажалост, у запећку. Сетите се каква су некад била села у Војводини, као из бајке. Нама се села сада гасе и то је катастрофа – наводи наш саговорник.



У досадашњим еколошким акцијама предузетим у Суботици, Шиду, Сремској Митровици, у Инђији, Старој Пазови и Кули, Зелена еколошка пратија – Зелени обезбедила је Војводини преко десет хиљада садница које су сада двогодишње дрвеће, не само прелепи дрвореди и засади у самим местима, већ и поред регионалних путева као ветрозаштита.



Колико су важни такви засади опомиње нас снежна катастрофа са сметовима код Фекетића, претпрошле зиме, која се, указује Булатовић, догодила у оноликом обиму и због тога што нисмо имали ветрозаштитни појас од дрвећа око тог дела регионалног пута.У Суботици је у организацији „Зелених“ детаљно чишћено Палићко и Лудашко језеро, а у Шиду обала језера Сот, река Студве и Босута, као и вештачког језера Брује у Ердевику. Река Босут је захваљујући великој акцији порибљавања, поново богата шараном, лињаком и другим врстама рибе.

По нашим дивним градовима и селима, како извештавају еколози с терена, видљиво је готово на сваком кораку неодговорно понашање људи према природи. Велики проблем су дивље депоније, сметлишта на ободима насеља, на обронцима шума, каналима, обалама река. На терену и у Војводини можете неретко видети, рецимо, густ дим из фабричких оyака, набацано смеће, понекад и поред путева, чак и бачену угинулу стоку, што је драстичан вид неодговорног односа грађана према животној средини.



Булатовић сматра да је и кроз еколошки аспект, кад се прође кроз унутрашњост, очигледан неравномеран развој Србије, те закључује да ће се величина тог јаза јасније видети након што буде отворено поглавље 27 преговора са Европском унијом, а пре свега у поређењу са европским стандардима. „Зелени“ искрено подржавају то што се широко улаже у Београд и друге градове. Али, отужно им је, уосталом као и свим добронамерним људима, кад се покаже као ноторна чињеница да се у великим центрима, чак и за неке споредне пројекте, па и организовање одређених градских прослава, потроши малтене више него што се у ко зна колико дугом периоду уложи у решавање основних инфраструктурних питања негде у унутрашњости.



– Ми сматрамо да би у Србији свака општина требало да има свој рециклажни центар. Али, фабрике за прераду отпада морају се правити по законима, уз строго поштовање свих стандарда у тој области да не би направили два зла од једног – упозорава Булатовић. – Проблем угрожености животне средине детектује читав свет, а колика је брига показала је конференција посвећена том питању, одржана у Паризу, која је окупила светске лидере.



Јаска Јаковљевић