Мајке због беде остављају своје бебе?

У новосадском породилишту кажу да су током претходних пет година имали 40 случајева када су мајке које су се у овој установи породиле оставиле своју тек рођену децу. Мајке које оставе децу најчешће наводе да не могу да воде рачуна о њима, а бебе остају у породилишту док им Центар за социјални рад не пронађе адекватан смештај.

Током протеклих пет година, 40 мајки је након порођаја оставило своје бебе у новосадском породилишту, а у овој установи кажу како је до тога дошло иако су примењене све психосоцијалне интервенције. Као најчешћи разлог за остављање тек рођене деце, мајке су углавном наводиле да не могу да воде бригу о детету.

Према статистичким подацима, 16 девојака које нису прихватиле своју децу, односно њих 40 одсто имају од 19 до 24 године живота, а по седам мајки, њих 17,5 одсто, има између 14 и 18 година, односно од 25 до 30 година и старијих од 38 година, док су у категорији од 31 до 37 година њих три, односно 7,5 одсто.

- Завршену основну школу има 20 породиља, 50 одсто, с непотпуном основном школом и завршеним курсом их је по седам, 17,5 одсто, а са завршеном средњом школом их је шетс, што чини 15 одсто. Међу њима 34  су домаћице, а њих шест су ученице. Невенчане је 34 ове жене, а њих шест је у браку - кажу у новосадском породилишту.

Психолог у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине  Александра Анчић каже да у већини случајева жене које остављају децу наводе да то чине јер немају услове за одговарајућу бригу и негу детета. Младе мајке наводе лоше социо-економске и материјалне услове живота, изостанак подршке породице и партнера, конфликтне односе у породици, те проблеме у партнерским односима.

- Уочили смо и да неки психолошки фактори доприносе овој појави као што су ниско самопоштовање, неуспех у школи, стресна стања настала губитком блиске особе, потенцијални прекид љубавне везе. Такође, трудноћа и рођење детета у адолесцентном узрасту може младој девојци да ускрати могућности за оптимални лични и социјални раст и развој и смањи јој могућност избора животних алтернатива. Може да поремети развој идентитета, да наруши уобичајени процес психичког сазревања и осамостаљивања, да осујети планирани развој и постигнућа - казала је Анчић.

Када мајка одбије своје дете, према процедури малишани остају у новосадском породилишту све док Центар за социјални рад не обезбеди одговарајући смештај за новорођенче.

- Након што се мајка отпусти из Бетаније без детета, с њом комуникацију настављају стручњаци из Центра за социјални рад, како би она на крају прихватила даљу бригу о детету - објаснила је Анчић.

- Кроз примену хранитељства као облика заштите, уважене су специфичности раног развоја на којима се и заснива забрана смештаја деце млађе од 3 године у институције. – каже за”Дневник” директорка Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад Ивана Копривица. - Поред евидентног напретка у развоју породичног смештаја и чињенице да је као посебан облик препознато ургентно хранитељство, још увек је одвајање деце у ургентним, хитним ситуацијама, и њихово збрињавање у прихватилишта и прихватне станице честа пракса. У њима често деца бораве док надлежна институција, а то је Центар за социјални рад, не донесе одлуку о примени адекватног облика заштите. Дакле, од одлуке Центра за социјални рад зависи да ли ће дете бити упућено на породични смештај или ће бити примењен неки други облик заштите у складу с најбољим интересом детета – каже Копривица и објашњава – С друге стране, ми као Центар за породични смештај и усвојење Нови Сад срећемо се с недовољним бројем хранитељских породица које су спремне на ургентни прихват детета и које су довољно оснажене за ову улогу. Сложеност хитних и ургентних ситуација налаже посебне задатке и знања како би се ургентни смештај реализовао са што мање неповољних последица за дете.

Љ. Петровић

В. Црњански

Ургентно хранитељство

Ургентно хранитељство се као облик социјалне заштите примењује у ситуацијама када Центар за социјални рад процени да је безбедност детета угрожена и да је неопходно да без одлагања буде издвојено из биолошке породице или средине у којој се у том тренутку налази. Према Правилнику о хранитељство, “ургентно хранитељство се примењује у хитним ситуацијама, када је дошло до напуштања детета од стране родитеља, грубог занемаривања или злостављања детета или када су родитељи спречени да брину о детету због тешке болести или смрти. Траје до разрешења кризне ситуације у породици или до примене одговарајуће мере заштите у складу са најбољим интересима детета.”