Личности које су обележиле нашу прошлост

Свест о насушној потреби за речницима, лексиконима и енциклопедијом на српском језику присутна је у Матици готово од самих њених почетака. Међутим, тек у другој половини 20. века окупила је довољан број креативних интелектуалаца различитих струка, спремних да се упусте у тај подухват па је током 60-их и 70 –их година започет рад на различитим речницима српског језика, библиографијама, Лексикону писаца Југославије, Српском биографском речнику (СБР). У саставу Матице 1991. основано је Лексикографско одељење у којем је обједињена сва делатност те врсте изузев рада на речницима српског језика.

Идеја о лексикографској публикацији која би на једном месту, у већем броју томова, сакупила релевантне биографске податке о свим личностима које су утицале на токове историјске егзистенције српског народа потекла је од др Александра Форишковића. Он је још 1972. указао да у култури сваког народа и сваке земље постоје и неке књиге које се сматрају незаобилазним и о оправданости њиховог постојања се више не расправља. То су пре свега она дела којима се један народ, једна земља и једно друштво представљају општој културној екумени. У те неспорне и незаобилазне књиге, без којих се скоро не може, спадају и биографски речници. По речима садашњег главног уредника професора др Бранка Бешлина, потпредседника Матице српске, те књиге су одраз стања у култури у једном друштву, зато што захтевају организован, колективан и дуготрајан научни рад, као и знатна средства, а показују колико је које друштво кадро да организује такав систематски и крупан подухват.

– Српски биографски речник обухвата не само биографије знаменитих Срба, него и људи других националности који су на неки начин играли важну улогу у српској историји – наводи Бешлин. -Тако да у речник не улазе само они који су Србе задужили, које Срби могу да памте по добру, него и сви други, рецимо османски сулатани су и српски владари, као и аустријски цареви. Ту су и људи који су деловали у српској средини или они који су се као научници или писци бавили Србима и обележили нашу прошлост. Због овако широког концепта заступљени су и они који нису оставили дубок траг у историји целокупног националног корпуса, али су били врло важни у својој средини. СБР обухвата раздобље од првих помена Срба у историји, од њиховог изласка на историјску позорницу, првобитно је утврђено да горња граница буде 1918, али је касније она померена до 1945. У питању су личности које су урадиле нешто значајно у том раздобљу, али не мора бити да су заокружиле своје животно дело до 1945, јер постоје делатности где се људи остварују врло млади.

Припремне радње за СБР су трајале више од три деценије. По речима нашег саговорника, методологија која је установљена те 1972. заснивала се на ондашњим технолошким могућностима, у почетку се радило без компјутера. Прво је ексцерпирана грађа, пописивана су апсолутно сва имена из књига, новина и часописа на српском језику, а затим су по одређеном кључу уредници појединих историјских епоха обавили селекцију личност и сачињен је азбучник који је затим упућен на јавну расправу. Поред ових личности које су ушле у речник, остало је око 200 хиљада листића, такозваног одбаченог материјала који такође представља драгоцену грађу. Речник има и врло богату архиву.

– Заслугом академика Чедомира Попова, припремне радње приведене су крају и 2004. се појавио први том, а до 2011. је изашало још четири тома, под његовим уредништвом, на шта смо врло поносни – напомиње Бешлин. - То је рекордни рок, не само по нашим, него и светским мерилима. Спрам прилика и навика које владају у нашем друштву и научној заједници то није мала ствар. Сада је изашао шести том, а одмакло се са израдом седмог који се може очекивати за годину, две. Важно је што је пројекат уходан, ушао је у рутину, методологија је разрађена, постоји тим компетентних сарадника. Уз само шест стално запослених, до сада је у раду на ових шест томова учествовало преко хиљаду сарадника из целе Србије, али и са других подручја где живе Срби. То је пројекат који можда најбоље одражава дух Матице српске да свако помало допринесе како би добили тако велики резултат.

Замишљено је да Српски биографски речник има12 томова и око 22.000 личности. До сада је представљено више од 10 хиљада биографија. Шести том, који је управо објављен, на 940 страна обухватио је 1.753 личности чије презимена почињу од слова Мар до Миш, као и 544 илустрације. Почетни финансијски проблеми су превазиђени и по речима главног уредника, СБР је један од ретких пројеката где су и академска заједница и они који су задужени да брину о култури показали пуно разумевање, па се нада да ће тако бити и надаље.

– Биографски речници постоје у свим државама.То је посао који се не може радити кампањски, нити се могу брзо очекивати резултати и не могу се никада сматрати потпуно завршеним – указује Бешлин. -Волим да цитирам академика Данила Басту који је на једној промоцији СБР рекао то нису књиге с којима се послови завршавају, то су књиге с којима се послови започињу. Свака од биографија не може бити савршена, а ми сматрамо да је то иницијални посао, и очекујемо да ће се неки млади историчари позабавити тиме како би једног дана добили потпуније биографије појединих личности.

Нина Попов

У плану и дигитална форма

– Колико год у делу јавности постојале предрасуде да је Матица српска успорена и конзервативна установа, скептична према технолошким иновацијама, да их споро и невољко усваја, није тако – каже Бранко Бешлин. - Ми смо правовремено реаговали на изазов времена и већ средином деведесетих смо почели да користимо рачунаре при обради података, тако да је свих шест томова дигитализовано, као и већи део огромне грађе. Када ће то бити доступно јавности не зависи само од Матице српске, јер ми морамо то да усагласимо са општом културном политиком, да имамо у виду прописе, правила и искуства других сличних установа у Србији и у свету које су своје податке стављале на сајтове. На који ће начин то бити урађено још не могу да кажем, али оно што је сигурно да то неће бити одлагано унедоглед.