Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Јаче прекограничне везе

08.04.2015. 20:11 20:50
Пише:

За заштићена подручја на северу Бачке, која обухватају делове територије Града Суботица и општине Кањижа, у току је поступак доношења просторног плана подручја посебне намене „Суботичке пустаре и језера”.

Ово подручје обухвата делове четири катастарске општине Суботице и делове атара три катастарске општине у кањишкој општини, укупне површине 17.061 хектар или 37,5 посто укупних површина у овим катастарским општинама.

Основни разлог за израду и доношење овог просторног плана је стварање услова за реализацију националних, регионалних и локалних интереса у оквиру посебних намена у складу са заштитом природе. Поред дефинисања активности у области заштите природе, туризма и руралног развоја интерес је и у повезивању групе заштићених подручја у овом региону са прекограничним природним добрима у Мађарској. У питању су предео изузетних одлика „Суботичка пешчара”, специјални резервати природе „Селевењске пустаре” и„Лудашко језеро” и Парк природе “Палић”.



То би обезбедило услове да међународни статус заштите добију подручја од значаја за очување биолошке разноврсности, попут Лудашког језера уписаног у Рамсарску листу, као и Суботичке пешчаре, Селевењске пустаре и Палићког језера, међународно значајних подручја за птице и биљни свет. Ова подручја на северу Бачке биће предложена за европску еколошку мрежу „Натура 2000” до дана приступања Србије у Европску унију.



Еколози указују да се, с аспекта геоморфологије терена издвајају три целине: Суботичка пешчара, Лудашко језеро и Селевењске пустаре, као подручја важна за очување биолошке разноврсности са стаништима заштићених и строго заштићених врста. Планира се  заштита кроз ревизију студије СРП „Селевењске пустаре” и еколошки коридор међународног водотока Кереш, погранични канал Мадарас - Црвени крст, Волујски пашњак и локални еколошки коридори. 



Долина водотока Кереш унутар заштићеног подручја дуга је око 20 километара, а водоток и његово плавно подручје директно повезују два подручја еколошке мреже „Натура 2000” у Мађарској са заштићеним добрима у Србији и има кључну улогу у побољшању водног режима заштићених подручја. Указује се да ток Кереша представља главну основу локалне еколошке мреже којом су међусобно повезани предео изузетних одлика Суботичка пешчара, СРП “Лудашко језеро” и Парк природе “Палић”, а коридор је за природна добра према еколошком коридору Тисе.



Суботичку пешчару која је лоцирана северно од Суботице, као део Суботичко-хоргошке пешчаре, карактеришу пешчарске и степске чистине које се преплићу са засадима багрема и бора, сађеним храстовим шумама, оазама аутохтоних шума беле и сиве тополе, као и посебно вредним исконским тресетним екосистемима. Ту је 20 издвојених фитоценоза барске, мочварне, ливадске, пешчарске, степске и шумске вегетације на релативно ограниченом простору, које дају специфичан печат заштићеном подручју. Посебна реткост међу биљним врстама је шафрањика, која у Србији једино ту расте на микростаништима, пешчарска перуника и друге ретке биљке, а међу животињским врстама слепо куче, смук, жаба чешљуша, степски гуштер, орао белорепан...



Лудашко језеро простире се на 328 хектара и станиште је ретких биљних и животињских врста и птица. Подручје Селевењске пустаре чини 10 подручја очуваних природних врендости са ретким биљним и животињским врстама влажних, пешчарских, слатинастих  степских ливада, мозаично распоређених међу воћњацима, њивама и виноградима. Ова специфична подручја су површине од 10 до 100 хектара, а ту је и Селевењска шума на површини од 90 хектара. 



М. Митровић

 

Пише:
Пошаљите коментар