Иако смо делић космоса, сав је свемир садржан у нама

 другачије него пре, јер се буквално свака ћелија променила. Исто је тако и у природи, све се мења. Питање које се намеће је зашто онда често имамо отпор према променама, а одговор би био из страха шта те промене могу да донесу и бојазни како ће се оне одразити на наш живот. Пријатне промене с радошћу прихватамо и сви бисмо волели да живимо у миру, љубави и благостању… Махатма Ганди би на то рекао: „Ако желиш да видиш промену у свету, ти мораш постати та промена!“



Управо је то стил живота наше саговорнице наставнице српског језика Јасне Богојевић Јањић из Новог Сада. Припада лози потомака Николе Тесле (с мајчине стране), па не чуди да је краси глад за знањем, необичне способности и поседовање разних знања и вештина, попут коучинга, регресотерапије, а пре свега астрологије.



- Увек сам сопственим примером учила децу којој сам предавала, али и своју. Прва сам радила оно што сам тражила од њих, па био то и домаћи задатак. Мало је необично да наставник уради домаћи који је затражио од својих ученика, али сам ја на њихово изненађење и одушевљење и то радила. Живим тако да својим примером покренем друге, јер то увек даје резултате, а уједно је и најбоља васпитачка метода.

Зашто се мењамо?

- Мада смо ми зрнце песка у космосу, ипак је и сав космос садржан у том зрнцу песка. Зато се мењамо, јер то је основно правило универзума чији смо ми део. Промена је живот и ако се окренемо око себе видећемо да се све непрестано мења. Сви ми осећамо промене, чак и знамо када је време за њих, али би нам било лакше када би то неко други урадио. За ситне промене се лакше одлучимо, али за крупније често треба много више времена и храбрости. За неке би се требало припремити, а некад вам је потребна и помоћ…

Колико вам ваше знање астрологије, коучинга, односно тренера животних вештина и свих осталих метода и техника које познајете помажу у томе да помогнете другима?

- Од античког доба па до данас, владари и виђенији људи су имали уз себе оне који ће им указати на промене, и који ће их водити кроз њих као што су астролози, мудраци… То само значи да није лако пролазити кроз промене и да нам је потребна и помоћ. Но, ако ми нешто не променимо на време, онда нас та промена стигне на много драстичнији начин и хтели ми то или не, ми се мењамо. Према мом искуству, тада обично окидач за промену буде болест – сопствена или блиске особе. Зашто онда чекати да будемо промењени, а не мењати се када је много безболније?

Зашто се понекад људи грчевито опиру променама?

- Из страха или незнања. Плаше се шта ће рећи други, партнер, породица, деца, а дешава се и да када људи направе промену, да се поколебају. Па их питају „шта ће ти то?“ или добијају савете „држи се ти старог“ – а чувени Ајнштајн је рекао да ниједан проблем не може да се реши на нивоу свести на ком је настао. Зато и треба начинити искорак и не треба размишљати о проблему, већ о решењу. На том путу дешавају се и грешке, и то је сасвим у реду, јер су нам и оне потребне… Баш зато се људи и плаше промена, да не погреше. То је још један од фрустрирајућих елемената промене „шта ако погрешим“ – ништа, из грешака само још нешто научимо и тако с новим искуством лакше пронађемо решење!

Зар није лакше променити се на време?

- Интересантно је да људи долазе на саветовање, баш онда када је право време, као да осете да им је потребна промена, али не знају како да до ње дођу, па се заблокирају и још им је теже да нешто промене. Западна астрологија не нуди савете, али у ђотишу, индијској астологији постоје елементи како се може помоћи… Ја избегавам да кажем уради то и то. Међутим, када сам дошла до коучинга, схватила сам да ми је та вештина недостајала, јер помоћу ове вештине водим особу до тога да она сама пронађе свој начин доласка до решења. Сама особа прави свој списак жеља и циљева, а ја јој помажем да сагледа пут. То је много моћније када она сама стекне тај увид него јој дати савет, ма колико добар био.

Колико се преплићу ове методе?

- Веома, много ми је лакше да помогнем свом клијенту. Сада најчешће прво направим наталну карту, да видим где су изазови и где су потенцијали особе, а потом кренемо с коучингом да одредимо циљеве и кораке како да их постигне. Важно је знати и да ли особа има капацитет да своје жеље и планове оствари, ту нам у помоћ пристиже астрологија. Но, све се може постићи, само ако се добро испланира, увек се нађе начин. Астрологија ми помаже да упутим клијента када је право време да се начине промене.

Какав би ваш савет био?

- Ово је море енергије у којем пливамо, а сада, у септембру енергија је таква да није баш право време за велике одлуке или промене, али је овај период добар за чишћење. Све што желимо да решимо, прочистимо, да довршимо – право је време и тај период траје до краја године. Пошто је следећа година у знаку јединице, година Сунца када се започиње нов циклус. Да би се започело нешто ново, потребно је средити и довршити старо да бисмо лакше кренули у ново.

Да ли радионица „Мој пројекат срећа“ коју ви држите може да буде модел како да се лакше преброде промене?

- Када сам добила књигу Гречен Рубин „Пројекат срећа“ и почела да следим ауторкине инструкције, прво сама, па ми се потом придружио супруг Зоран, схватили смо да свако може да промени свој живот на боље, а да при том у томе ужива. Осмислила сам потом радионицу да бих људе подстакла на промене које би сами желели. Већ је једна радионица у Новом Саду завршена, у Београду је друга у току, док трећа управо почиње овде у Новом Саду. Људи су веома инспирисани, задовољни и с радошћу крећу у промене.

Колико ту група може да помогне појединцу?

- Пре свега значајна је подршка коју дају једни другима. Проблем „шта ће рећи други људи“ се ту одмах превазилази, јер су ту већ други људи и већ имају прилику да чују њихова мишљења. Сматрам и да је групна енергија веома подстицајна, рекла бих да је она прави благослов – јер ако може појединац да нешто уради, онда и остале у групи повуче да и они начине своју промену. То даје посебан квалитет овим радионицама, јер се учесници лакше одлучују на промене и веома смо сви поносни када на крају добијамо извештај какви су резултати постигнути. Оно што сам приметила да је важно да су групе хетерогене: да постоји разлика у полу, годинама и у интересовањима, онда је свима много интересантније и то доприноси новом квалитету. Стварно сам одушевљана сам дивним идејама, причама али и оним што је тек у наговештају да се оствари.

Марина Јабланов Стојановић