Бебе из епрувете и у приватним клиникама

Наиме, Републички фонд за здравствено осигурање расписао је јавни позив приватним здравственим установама да се пријаве за склапање уговора за лечење неплодности, односно за поступке вантелесне оплодње.

Понуду достављају надлежној филијали Фонда, на чијој територији се налази установа која конкурише, најкасније до 18. априла, а услуге ће пружати до краја године, односно до 31. децембра. Укључивањем приватних клиника у поступке вантелесне оплодње ова услуга би била доступна за више парова који не могу на други начин да дођу до потомства.

Пацијенти који уђу у програм вантелесне оплодње сада чекају између шест и девет месеци, од момента када започну и пријаве се, па до момента рада. Покрајинска секретарка задужена за здравство и управница Завода за хуману репродукцију Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, проф. др Весна Копитовић, каже да у Србији има пет државних установа које се баве вантелесном оплодњом, по једна у Новом Саду, Нишу и Ваљеву и две у Београду.

- Највише се уради у Клиничком центру Војводине, 450 парова годишње, док се у осталим установама уради између 250 и 300 парова. И поред тога, пацијенти сада чекају и до девет месеци до момента рада, јер је дугачка процедура. Морају да прикупљају налазе, иду на првостепену комисију РФЗО, стручну комисију у Клиничком центру Војводине, два пута код свог доктора по упут. Све то дуго траје и због тога парови дуго чекају на почетак процедуре. Подржавам идеју да држава одобри приватним установама да се укључе у програм, уколико не могу сви пацијенти да буду примљени у државне клинике - каже др Копитовић и напомиње да постоји 10 установа ван плана мреже здравствених установа, односно из приватног сектора, које имају дозволу Министарства здравља и лиценцу од Управе за биомедицину да могу да раде ове поступке.

Поступак ВТО радио се, поред државних, и у приватним клиникама од 2008. до 2012, а након тога оне нису биле укључене. Др Копитовић каже да ће сада склапање уговора с установама бити брже, а наводи и да струка инсистира на томе да пацијенти сами бирају у коју установу ће ићи. Раније је био принцип да свуда буде исти број пацијената и то да прво буду попуњене државне, а потом приватне установе.

- Једине установе које се баве вантелесном оплодњом у Војводини су у Новом Саду и то су “Генезис”, “Ферона” и “Перинатал”, а у Србији их има још седам, и то шест у Београду и једна на југу Србије, у Лесковцу. Пацијенти дуго чекају до почетка процедуре, само Клиника за гинекологију и акушерство је пуна до октобра - каже др Копитовић и напомиње да би било добро када би постојао ваучер, на основу којег би пацијенти у једној установи све урадили, што би и скратило и поједноставило процедуру. Ваучер би добијали парови који имају индикацију, а поступак би могли да раде у било којој клиници и рефундирају новац.

Копитовићева подсећа на то да је од јануара ове године укинута могућност допунског рада у државним клиникама.

- У новосадској Клиници за гинекологију и акушерство годишње се уради 450 парова, а у допунском раду би могло још 200. И допунски рад, као и рад у приватним клиникама могу да буду опција, а на држави је да процени шта је јефтиније - наводи др Копитовић и додаје да ће поступак бити скупљи у приватним институцијама.

Покрајинска секретарка каже да је РФЗО сада у фази прављења цене, а напомиње да цена може да буде већа за приватне установе. У државним установама постоји опрема и кадар, а цена лекова и препарата је иста, док у приватним клиникама мора да се урачуна и плаћање тимова, као и амортизација опреме.

Љ. Петровић

ВТО финансирају и град и покрајина и република

У Клиници за гинекологију и акушерство ради се поступак вантелесне оплодње у оквиру Националног програма, као и парови којима процедуру плаћа Град Нови Сад.

Такође, Покрајина је дала могућност паровима који имају дете, не могу да га добију природним путем, а желе друго, треће или свако друго наредно, да могу да га добију у поступку вантелесне оплодње.