Прецизније, Петровић ће остати још три године у пола белом, пола у црвеном, до јуна 2027. године, на задовољство управе клуба, али и навијача који су у њему препознали личност какву би пожелео сваки тренер у Србији и изван Србије. На име обештећења Гранади Војводина је исплатила 800.000 евра. Касно вечерас информацију нам је у телефонском разговору потврдио и председник ФК Војводина Дртагољуб Збиљић.
- Његош је наш – потврдио нам је Збиљић, не кријући задовољство резултатом преговора са шпанским клубом. – Пресрећан сам што смо позитивно окончали преговоре, јер сматрам да Његош вреди много и знатно доприноси нашој тимској стабилности. Наша жеља никада није ни била упитна да га задржимо у нашем колективу. Од када је дошао у Нови Сад радили смо на томе. Не само да је учинком подигао ниво игре, он је својим понашањем и самопрегором био пример свима у колективу, као парадигма истинског професионалца који даје читавог себе, на тренинзима и на утакмицама, без разлике. Истина, веровали смо да ће преговори ићи лакше, по основу права на откуп дефинисан уговором. Марко (Јовановић, спортски директор) је свакодневно имао Гранаду на телефонској линији. Коначно су прихватили понуду од 800.000 евра, када сам им предочио могућност пословне сарадње у будућности, која би подразумевала размену играча у оба смера.
Петровића нисмо добили за коментар. Истина, нисмо нарочито ни инсистирали с обзиром на то да је он са екипом у карантину пред важно гостовање у Бачкој Тополи. Подсетићемо на његове речи приликом доласка у Нови Сад:
- Војводина је клуб који ме је највише желео, а када вас неко толико жели, онда не можете да његову жељу игноришете – говорио је Петровић. – Моја је дужност сада да узвратим на најбољи начин и да до краја сезоне вратимо Војводину на позицију која јој по традицији и припада у српском фудбалу. Драго ми је да сам поново у Србији, посебно ми је драго да сам члан Војводине. Мислим да ми је то један од најбољих потеза у каријери.
У међувремену, Петровић је одиграо 12 утакмица у дресу Војводине, од тога једну у Купу, против Чукаричког у Београду, када је асистирао Савићевићу за Вошино вођство. Постигао је три гола, сва три одлучујућа за победу и овације навијача, са којима је врло брзо успоставио линију на фону оне Микине: „Сви смо једно...“.
Л. Бакмаз
