Када је реч о примени науке и научних истраживања у привреди и пољопривреди, министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић, приликом посете београдском Институту за сточарство, рекла је да су неке земље одавно решиле тај проблем развијајући систем за технолошки трансфер од лабораторије, открића, такав да се бар један део трансформише у услугу или конкретан производ.
− Наше министарство је интензивно последњих годину и по дана радило да умрежи све битне субјекте за развој иновационе делатности, нових производа и услуга. Имамо Фонд за иновативну делатност, који функционише дуго и представља место које подржава овакву врсту трансфера технологије и повезивање привреде и науке − рекла је министарка и истакла да се у земљи организује много пројектних позива у току године са циљем да се истакну сви научни потенцијали и да се то знање преведе и материјализује.
Битан део те приче су и научно-технолошки паркови, као место боравишта младих стартапа, где имају и менторску и финансијску подршку да изађу у неком тренутку на велико међународно тржиште, рекла је министарка Беговић. Указала је и на регионалне иновационе центре у земљи, у чијем фокусу је да се дође до сваке иновације, да и тамо где нема иновационих центара, института и факултета појединац са добром идејом може да је спроведе у дело. Што се тиче приватизације института, министарка је рекла да је и законом дефинисано да су институти у земљи заштићени од тога, али је неопходна и пожељна интензивнија сарадња с приватним сектором.
− Ми имамо инфраструктуру и експертизу. У плану је израда портала где ћемо показати све наше капацитете, које ће уз одређене услове приватни сектор моћи да користи − рекла је министарка.
Додала је да је посебно важно развијати институте, као што је Институт за сточарство, оне који су посвећени развоју сточарства и уопште развоју безбедне и здраве хране.
Директор београдског Института за сточарство Никола Делић рекао је да, што се тиче самог тог института, треба ићи ка пројектима, како домаћим тако и међународним, и то је највећи изазов. Истиче да су најтежа времена што се тиче пада сточног фонда прошлост, јер држава је предузела мере и готово да не постоји грана у сточарству коју није финансијски подржала.
− Мислим да ће мере довести до заустављања опадња сточарског фонда. Ми морамо радити првенствено на увођењу реда у тој области, а затим и на квалитативном помаку. Као установа и главна одгајивачка организација, урадили смо софтвер који ће увести доста реда у ту област, а морамо радити на квалитативном помаку. То подразумева, на пример, да наша квалитетна грла имају од 8.000 до 9.000 литара млека у лактацији, што је 30−40 литара дневно − рекао је Делић.
Потребно је радити на очувању и развоју домаћих раса, додаје Делић, али је ситуација тренутно таква да је потребан и увоз квалитетних приплодних грла.
− Држава ради на томе да имамо своје, јачањем институција, али у овој ситуацији, када је опао сточни фонд, нисам против увоза квалитетних приплодних грла − рекао је Делић.
По речима председника Удружења произвођача млека Србије Васе Џигурског за “Дневник”, млечност краве зависи од исхране, генетике и услова држања.
− Велики број музних крава даје свега 20 литара млека дневно, али имамо и малобројне фарме чије краве дају по 50 и 60 литара млека на дан. То су велике професионалне млекаре , можда их има две-три − казао је Џигурски. − Тешко је добити податке о млечности наших крава, али Удружење произвођача млека процењује да је просек испод 20 литара на дан.
Д. Мл. - З. Д.
Фото: Дневник
