Судбине обичних људи: Паланчани у Великом рату

„Када споменемо Први светски рат прва асоцијација су нам војсковође, велике битке, ратне операције и ратни планови“, констатује Миливојевић.

Додаје да је обичан човек и његова ратна судбина често стављена у други план, а због протока времена тешко је шта рећи о ономе шта је он преживео.

„Изложбом „Паланчани у Великом рату“ настојао сам да преко ратних биографија Паланчана, учесника тог рата, на један другачији начин испричам причу о овом четворогодишњем крвавом сукобу. Изложба говори фотографијама из приватних колекција, а једним делом сам их преузео из публикација писаних на немачком и мађарском језику, извор ми је била и локална штампа, надгробни споменици, разгледнице, постери...“, објаснио је Миливојевић.  

Никола, између осталог, каже да је досадашњим истраживањима успео да прикупи 750 имена учесника Првог светског рата из Бачке Паланке. Територија садашње Бачкопаланачке општине била је својевремено у саставу Аустроугарске монархије, а Паланчани су били обавезни да служе у редовима здружених снага царско-краљевске војске Аустроугарске.

„Паланчани су служили у свим родовима војске од пешадије, коњице, артиљерије до морнарице и новоформиране авијације“, додаје Миливојевић.

Никола Миливојевић, рођен је 1989. године у Новом Саду, основну школу и гимназију завршио је у Бачкој Паланци. Основне студије историје похађао је у периоду од 2008-12. године на Филозофоском факултету, а постдипломске мастер студије похађао је на истом факултету у Новом Саду 2012-13. године. Докторске студије за средњи век уписао је 2013. године.                  

- До сада сам приредио пет изложби везаних за прошлост Бачке Паланке - каже Никола. – Помажем на очувању културне и историјске баштине општине и сваког лета обилазим и сређује споменике ратних добровољаца на старом делу бачкопаланачког Градског гробља.  

На пример, 235 познатих је припадника пешадије, тројица су била у артиљерији, шесторица у коњици, у авијацији били су Јозеф Маурер, Јозеф Бренер, Петар Фишер, а у морнарици, примера ради, Радослав Палишашки, Јозеф Москаф и Јозеф Анасенц... На страни Краљевине Србије, као српски ратни добровољци, било је 65 Паланчанина. Овај број добровољаца и даље није коначан, јер се претпоставља да их је било много више.

Плакати изложбе говоре о судбини њих тринаесторо: Николе Адамова, Срећка Нешића, Николе Шокчића, Глише Ристића, Илије Марцикића, Саве Познанова, Милоша Топалова, Ђуре Плавшића, Милоша Радованова, Гавре Којића, Луке Бороцког, Алексе Мишкова и Цветка Малетина. Највећи број Паланчана већи део своје војне службе провео је на бојиштима Источног фронта, наспрам Руског царства. Тамо се бележи највећи број погинулих, дезертиралих и рањених Паланчана. У редовима Чапајевих бољшевика борили су се Старопаланчани Јован Јамушаков и Иван Плавшић, код револуционара Беле Куна борио се Јозеф Маурер, док је Јозеф Бучко једини био припадник Чехословачке легије. Посебно је интересантан ратни дневник старопаланачког лекара, натпоручника Борислава Увалића.

Он је касније био народни посланик на Великој Народној Скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи 25.новембра 1918. године. Његов дневник почиње датумом 25. августа 1914. године, а завршава се 28. септембра 1918. године. У њему је забележен ратни пут преко Балканског, Источног, Италијанског и Румунског фронта, као и догађаји чији је био сведок током свог боравка у Бачкој Паланци као војник на одсуству.

Милош Суџум