СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА АНТИПУ Данас се изговара ОВА МОЛИТВА

Житељи овог града живеели су у мраку идолопоклонства и у крајњој нечистоти; били су робови страсти, насилници, речју слуге сатанине. И ту посред њих живео је Антипа "као светлост посред таме, као ружа посред трња, као злато посред блата“. Добрим и праведним сматрао се онај, ко би неког хришћанина ухватио и убио. Сва вера незнабожачка састојала се у гатању, у тумачењу снова, у служењу демонима и у крајњем разврату. Застрашени од Антипе као од огња демони су се јавили незнабожачким свештеницима у сну и исповедили се, како се они боје Антипе, и како морају због њега да беже из тог града. 

Незнабожачки свештеници дигли су гомилу народа против Антипе, и почели су да га нагоне да се одрекне Христа и поклони идолима. Рекао им је Антипа: „кад се ваши такозвани богови, господари васионе, плаше мене, смртног човека, и морају да беже из овога града, зар не познајете по томе да је сва ваша вера заблуда:“ И још им је говорио светитељ о вери Христовој, као јединој истинитој и спасоносној. Али, они су се разјарили као звери и довукли су старца Антипу пред храм Артемидин, пред којим је стајао изливен во од бронзе.

Усијали су вола огњем и бацили унутра слугу Божјега. Свети Антипа, унутра у огњеном волу, славио је Бога с благодарношћу, као негда Јона у киту или три отрока у пећи огњеној. И молио се Антипа за паству своју и за сав свет све док му се душа не растави од трошног тела и не узлети међу анђеле у царство Христово. Скончао је у мукама и увенчао се славом неувелом 92. године. 

Тропар (глас 4): 

Идолске обмане си разобличио, Свети Антипо, и ђаволску си уништио силу, исповедивши храбро Христа пред безбожницима. Зато си се уселио у Царство небеско ка анђелским војскама, Владици свих приносећи славословље, и за нас молебно благодарење предлажући, да нам благодат исцељења дарује. Зато те поштујемо, свештеномучениче Антипо: Моли Христа Бога да спасе душе. 

(Telegraf.rs/Храм Кончарево)