СВЕ МАЊЕ СТАРТАПА У СРБИЈИ Да ли смо изгубили иновациони замах ФИНАНСИРАЊЕ НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ
Прошле године смањен је број стартапа у Србији и то за 20 одсто а скоро половина стартапа, прецизније њих 45 одсто, још нема месечне понављајуће приходе (МРР), што је типично за стартапе у раној фази, показали су резултати истраживања Стартап скенер 2025 које је објавила Иницијатива Дигитална Србија.
Стартапи су као кључне изазове навели приступ финансирању, придобијање купаца и запошљавање кадра са адекватним вештинама, пре свега у продаји, што су показала и претходна четири издања Стартап скенера. Од 29 одсто стартапа који бележе месечни раст МРР до 10 одсто, половина постоји дуже од три године и није изашла на страно тржиште а код ових стартапа изостанак раста указује на њихов прелазак у категорију иновативних малих и средњих предузећа. Стартапи који бележе раст већи од 20 одсто су најуспешнији у привлачењу инвестиција и ширењу тимова, и они чине 5,1 одсто стартапа који су учествовали у истраживању.
Према резултатима истраживања, стартапи који развијају производе за глобално тржиште имају знатно веће шансе за брзи раст и привлачење инвестиција а насупрот томе, превелика ослоњеност на грантове у раним фазама развоја успорава напредак. Статистика показује да стартапи који подигну грант и не послују ван Србије или региона најчешће у каснијим фазама развоја имају потешкоће у привлачењу екстерних инвестиција.
У области вештачке интелигенције ради 41 одсто стартапа, 19 одсто у обради и аналитици података, а 24 одсто развија иновације у секторима попут биотехнологије, медицине, производње хране и пољопривреде
Стартап Скенер ове године, како су навели из Иницијативе Дигитална Србија, указује на три велика изазова домаћег екосистема. Први је тај што је број стартапа опао за 20 одсто, а разлог за то није само спољашњи контекст, већ и промена фокуса унутар самог екосистема јер је све мање стартапа са глобалним амбицијама, а све више оних усмерених на локално и регионално тржиште. Други изазов се огледа у томе што стартапи који се ослањају на грантове због осећаја сигурности, без стварног тржишног притиска, бележе ниску стопу раста. Њихова решења остају ограничена на локалне односно регионалне потребе, док на глобалном тржишту не успевају да се изборе са конкуренцијом. Трећи изазов подразумева да стартапи који стигну до ране фазе често имају проблем да постигну високе стопе раста на месечном нивоу, што потврђује и податак да мали број њих прелази у серију А, а још мањи у серију Б.
Резултати истраживања су показали да оснивачи у домаћем екосистему имају у просеку 36,5 година, а високо образовање има 80 одсто њих. Две трећине тимова или 65,2 одсто има искључиво мушке осниваче, док 26,3 одсто стартапа у оснивачком тиму има само једну жену.
Забележен је и раст повратника из иностранства међу оснивачима, којих укупно има 22 одсто, као и повећање броја оних са искуством у продаји и маркетингу, вештинама кључним за скалирање пословања.
Као посебно охрабрујући, наводи се податак да стартапи основани након 2022. године показују бржи раст. Што се тиче технолошког фокуса, 41 одсто стартапа ради у области вештачке интелигенције, 19 одсто у обради и аналитици података, а 24 одсто развија иновације у секторима попут биотехнологије, медицине, производње хране и пољопривреде.