БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Платичево, место где слога влада у улицама Владимира Назора, Петефија Шандора и Вука Караџића
После неких три и по километра од Никинаца улазим у село Платичево.
До 1963. ово место је било седиште Општине Платичево коју су чинила насељена места: Витојевци, Грабовци, Кленак, Никинци, Платичево и Хртковци. После укидања статуса општине, цела њена територија је припојена општини Рума.
На свим послератним пописима, број становника је био прилично стабилан између рекордних 2.824 (Попис 1971) и најнижих до сада - 2.202. Од свих села у општини Рума, Платичево, рекло би се, има најмањи пад становника у протеклих 20 година.
Разлог за ову, за Војводину веома ретку демографску слику вероватно је чињеница да у селу послује пет фабрика и око 50 привредника и да је запослено близу 500 радника, дакле готово сваки четврти становник Платичева.
Поред већинског српског становништва, у селу живе у већем броју још и Хрвати и Мађари. О националном саставу говоре и главне улице у селу: Владимира Назора, Петефија Шандора, Вука Караџића...
На самом улазу у село у Улици Владимира Назора налази се Римокатоличка црква Блажене Дјевице Краљице од Крунице, која је саграђена седамдесетих година прошлог века, као и она у суседним Никинцима.
Први помен о Платичеву потиче из 1366, када се насеље спомиње под именом Фенберек, да би с временом мењало назив све до 1426, када је записано као Fenberek Nomine Palaticho. Као посед у средњем веку, насеље се налазило у власништву сремскомитровачког спахилука. После овог времена, па све до краја 17. века овде нема података о насељу. Тек тада се на овом простору помиње насеобина под данашњим именом.
Разлог за ову, за Војводину веома ретку демографску слику вероватно је чињеница да у селу послује пет фабрика и око 50 привредника и да је запослено близу 500 радника, дакле готово сваки четврти становник Платичева
Православна црква саграђена 1778. налази се на другом крају села, у Улици 29. октобра (датум ослобођења села), а посвећена је арханђелу Гаврилу. Резбарија иконостаса дело је непознатог мајстора са краја 18. или с почетка 19. века, док се за иконе из 1802. зна да су дело Стефана Гавриловића и брата Илије, златара.
Иконостас чине две зоне. Ентеријер, почев од пластичних украса на зидовима до разнобојног пода, закључно са намештајем, чини јединствену стилску целину.
У западном делу села налази се магистрални пут М-21 који води од Сремске Митровице ка Шапцу, па је тај део Платичева начичкан ресторанима, конацима за смештај, ауто-перионицама, вулканизерима, ауто-сервисима, бензинским пумпама...
У центру села налазе се Ловачки дом, Ватрогасни дом, као и споменик борцима палим у НОБ-у са плочом на којој пише: „Не заборавите да смо живот дали, за слободу и јединство свог народа ми смо храбро пали! 1941-1945”.
Железничка станица Платичево налази се на пружном правцу Рума-Шабац и у много бољем стању је од оних које сам видео у суседним Буђановцима и Никинцима.
Сто година ФK „Јединство”
На самом улазу у село из правца Никинаца налазе се терени ФК „Јединство”. Овај клуб је један од најстаријих у Срему, основан је пре тачно 100 година - 1925.
Од свог оснивања, са изузетком Другог светског рата, клуб се непрекидно такмичи. У првим годинама, егзистирао је под именом „Сремац”. Више пута је мењана локација игралишта: прво је било уз садашњи пут М-21, потом поред месног гробља, на „Пљостари”, па у самом центру села, да би се на крају дошло до садашње локације. Такмичење је у прво време било између „шорова”, а нешто касније и између села. Највећи успеси су били везани за период када су се такмичили у Новосадско-сремској лиги, где су неко време били и на другом месту. Тренутно се такмиче у Међуопштинској лиги Срем-Исток.
На гробљу у Платичеву измешани су споменици католика и православаца. Пажњу ми привлаче два крста са именима - Мијо и Миле, два брата из породице Зец. Млађи Миломир (1957) умро је 2013, а старији Миодраг (1955) тачно 10 година касније, 2023.
„Јарко сунце, пусти своје зраке и обасјај ово тужно цвеће што никада процветати неће. У туђину отишао сам да зарадим пара. Тужан оста отац а и мајка стара!”, у стиху је опевана тужна гастарбајтерска судбина Стевана Копривице званог Мишел, који је 1996. преминуо у 29. години.
На фотографији и бисти на врху споменика - лик младића са бујном црном косом, прерано страдалог у саобраћајној несрећи: „15. априла, кобна ноћ је била, код Шумскога мира сломи њему крила. Лада је то била”, по свему судећи исти песник оплакао је на надгробном споменику Станисава Бараћа, који је погинуо 1976. у својој 22. години.
Кафана „Шумски мир” описана на Станиславовом гробу постоји и данас, налази се на пола пута између Платичева и села Кленак, последњег сремског места пре преласка моста на Сави ка Шапцу.
На излазу из Платичева према Хртковцима са десне стране зарасла је у коров напуштена прелепа стара вила са китњастим дрвеним забатом на главном улазу.
