СРБИМА НА РАДУ У НЕМАЧКОЈ ОВО СЕ НЕЋЕ ДОПАСТИ! Грађевинске фирме се побуниле због радника са Западног Балкана!

Будућа немачка влада Демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) и Социјалдемократа (СПД) планира да у надолазећим годинама уложи 500 милијарди евра у обнову дотрајале инфраструктуре: пруге, путеве и мостове. Истовремено намерава и да се фокусира на други горући проблем, а то је недостатак станова у Немачкој.

За те планове ће, осим новца, бити потребно и много радника, квалификованих, али и оних без квалификације. Управо у том сектору је Правило о Западном Балкану, које је уведено 2016, протеклих година покривало потребе немачког тржишта рада, јер за разлику од осталих програма за усељавање радне снаге, Правило о Западном Балкану није подразумевало квалификацију, већ само радни уговор немачког послодавца. То је посебно грађевинској индустрији дозвољавало запошљавање неквалификованих радника који су такође дефицитарни на немачком тржишту рада.

Послодавцима разлог није јасан

Прошле године је социјалдемократско-зелено-либерална влада, у јеку либерализације усељавања, подигла и годишњу квоту у склопу Правила о Западном Балкану с 25.000 на 50.000 радних дозвола годишње. Али нова влада, у свом коалиционом споразуму од прошле недеље, поново је ту квоту смањила на 25.000 дозвола годишње. Сада се многи послодавци питају који је разлог за то.

"Правило о Западном Балкану показало се као испробани инструмент проналажења радне снаге и то без претеране бирократије, што је иначе реткост када је реч о имиграцији“, каже за лист Штутгартер цајтунг заменик директора Немачке индустријске и трговинске коморе Ахим Деркс. Зато је одлука будуће владе да опет преполови западнобалканску квоту, према његовом мишљењу, погрешна.

Сличног мишљења је и Тим-Оливер Милер, директор Централног савеза немачке грађевинске индустрије. Он је такође за Штутгартер цајтунг рекао да смањење годишње квоте посебно погађа грађевинску индустрију. "Значајан део страних радника на немачким градилиштима долази управо из неке од земаља бивше Југославије. Садашња одлука о смањењу тог контингента је изненађујућа и штетна, и то посебно ако се узму у обзир планирани инфраструктурни пројекти који ће повећати потражњу за радном снагом“, каже Милер.

Негативни коментари

Смањење контингента неће погодити само велике инфраструктурне пројекте, већ и станоградњу, сматра Аксел Гедашко, директор Кровног удружења станоградње (ГдW). "Ако се доток радника са Западног Балкана преполови, то би могло да погорша несташицу радне снаге на градилиштима“, сматра он.

За разлоге за смањивање контингента нема разумевања ни Јан Даненбринг, из Централног удружења немачких занатлија (ЗДХ). "Савезна влада недавно је удвостручила ту квоту, а сада је поново враћа, иако се околности у поређењу с прошлом годином нису промениле“, каже Даненбринг, такође за Штутгартер цајтунг. И закључује: "Ако у области станоградње желимо нешто да променимо, биће нам потребан сваки човек.“

Негативни коментари и недостатак разумевања на одлуку будуће владе о Правилу о Западном Балкану долазе и из редова стручњака за тржиште рада. Херберт Брикер из Института за истраживање тржишта рада (ИАБ) сматра да влада тим потезом „шаље погрешан сигнал“. Он указује на то да је Правило о Западном Балкану до сада показало као успешан механизам. „95 до 98 одсто оних који су у Немачку стигли у склопу тог правила су и у години након доласка у Немачку запослени и уредно плаћају доприносе“, закључује Брикер.