„СВАКА ПЕСМА КРИЈЕ ИСТОРИЈУ”: Неле Карајлић припрема спектакл за Дан победе над фашизмом

Карајлић је рекао да није имао избора кад су га из ДОБ-а питали да ли би својим наступом обележио 80 година од победе над фашизмом.

„У овом моменту нема шанси да тај највећи дан у миленијуму обележим на било који други начин осим наступом у ДОБ-у. То је мени било јако инспиративно”, истакао је певач.

Карајлић је додао да „прича око рок музике у целом свету има неко упориште у том датуму”, јер „тешко да би се свирало и живело слободно да није пао Трећи рајх и да совјетске трупе нису ушле у Рајхстаг”.

„То је један од начина на који могу да симболички одам почаст за свих 50 милиона људи који су изгубили живот у једној од најлуђих кланица у историји људског рода, у борби против, без икакве сумње, највећег зла. И онда сам рекао - да, хоћу”, истакао је Карајлић.

Према његовим речима, идеја концерта је да се преко песама састава „Забрањено пушење” направи пресек шта се то догодило у последњих 80 година, од 9. маја 1945. до 9. маја 2025. 

„Размишљајући о томе и разговарајући са Драганом Амброзићем из ДОБ-а, схватио сам да је мање или више свака песма везана за неки историјски датум. Да ли је то 29. новембар, Дан Републике, да ли је то 1. мај, да ли је то смрт друга (Јосипа Броза) Тита, да ли је то потписивање Дејтона”, навео је Карајлић.

Концерт ће бити перформанс на коме ће свака песма бити најављена историјским догађајем који је послужио као надахнуће, а Карајлић је најавио да ће уз њега наступити пратећи састав „Осиромашени уранијум”.

Карајлић је подсетио да је појам рокенрол коришћен у британској морнарици да означи љуљање брода, а да је као музички правац настао почетком педесетих година у малим просторима, док га музичка индустрија није промовисала већем броју људи.

„Онда су почели огромни фестивали од сто, двеста, триста хиљада људи. Тако да рокенрол једноставно није могао а да не следи судбину великих, шоу-биз спектакала. Сада је дошло друго време, у ком је комуникација преузела много важнију улогу од садржаја”, рекао је Карајлић.

Док се осамдесетих година чекало у реду да би се купио нови албум Бруса Спрингстина, данас деца чекају у реду да купе нови ајпед или ајфон, и Карајлић сматра да „судбина рокнрола не може да буде другачија осим оне да полако али сигурно прелази у музеј”.

„То му је најсигурније место и тамо га нико не може истерати. Прелази на мала места која постају мање или више нека врста станишта, односно склоништа за рок музику”, оценио је музичар.

Карајлић очекује у наредних десетак година експлозију нових аутора и тренутак када ће се појавити нови Боб Дилан или Мик Џегер.

„То је неминовно. Сад је само питање да ли ћу ја то доживети или да ли ће се то мени свидети, али ако ми се и не свиђа, Боже мој, мој глас је само један од милијарду људи који воли ту музику”, додао је Карајлић.

Према његовим речима, музика је веома угрожена модерном технологијом и комуникацијом преко друштвених мрежа, које су направиле буку од које „не можете да будете примећени од милијарде информација које добијате”.

„Та врста буке од појединца захтева да је бржи, јачи, снажнији и гласнији, и долази потреба да се употребљавају тешке речи, да се на најгрубљи могући начин привуче пажња. Одатле и резултат да су најгледанији и најпраћенији ликови који сигурно без социјалних мрежа не би привукли толико пажње”, оценио је Карајлић.

Према његовим речима, шездесетих година си „ипак морао да знаш да свираш гитару - сада не мораш”. 

Карајлић је био узоран студент док није почео да свира и снима хумористичку телевизијску емисију „Топ-листа надреалиста” у Сарајеву, али када је почетком деведесетих почео рат, мислио је да је са свиме тиме готово.

Са мишљу да сними још понеку плочу и да полако иде у пензију, Карајлић је са београдском верзијом „Забрањеног пушења” снимио песму „Жени нам се Вукота”, која је постала хит и из које је настала „Бубамара”, са којом се ушло на светско тржиште, након филма „Црна мачка, бели мачор” редитеља Емира Кустурице.

„То је опет ишло својих десетак година. И онда сам мислио да не би било лоше да своја искуства, а која нису мала, ставим на папир. Тако сам написао 'Фајронт у Сарајеву' и игром случаја је постао велики бестселер, који ме натерао да постанем писац”, навео је Карајлић.

Након трилогије романа „Солунска 28”, Карајлић тренутно ради на новој књизи, за коју је инспирацију нашао у представи коју је поставио пре осам година – „ФБИ досије Тесла”. 

„То је прича која почиње ноћ кад (Никола) Тесла умире, и у центру је патолог Ник Нелсон, који је од Едгара Хувера, шефа ФБИ, добио задатак да установи смрт, да нађе њен узрок и да све ствари које је нашао у соби 3327 у хотелу Њујоркер однесе у ФБИ”, рекао је Карајлић.

Према његовим речима, Нелсон почиње да живи у кошмару у коме сви шпијуни света покушавају да дођу до њега, да сазнају шта је код Тесле нашао и сакрио, а ником није показао.