ОДБАЧЕН ОД ПРИРОДЕ, СПАСИЛИ ГА ЉУДИ Млади орaо крсташ, одгајен у кавезу, поново постао дивљи и слободан!

Орао крсташ је једна од најређих птица грабљивица у Србији, а само мали број младунаца излегао се у нашој популацији прошле године. За једног од ових младунаца почетак је био посебно тежак. Пронађен је под нејасним околностима само пар месеци након излетања, сломљених пера и измењеног понашања, каже мр Никола Стојнић из Покрајинског завода за заштиту природе.

Наиме, услед држања на погрешан начин, неколицина пера му је сломљено или искрзано. И што је још горе, предугим боравком уз људе везао се за њих, променивши своју „дивљу“ природу и поставши тзв. „импринт“. Збринут је у јесен 2024. године у Зоолошком врту „Палић“ и до пред крај зиме 2025. већ је лепо летео у наменском великом кавезу њиховог авијаријума.

Ипак, понашао се и даље питомо и није био способан за пуштање у природу. Након вишедневних консултација, одлучено је да се прибегне врло смелој и ризичној акцији, скоро па авантури. Помоћи ћемо му да поново постане „дивљи“ и „слободног духа“. Искуства у овом већ постоје. 

Пре двадесетак година је у Потисју успешно „подивљан“ млади белорепан. Носиоци овогодишње акције су исти као и пре две деценије, чувари из ЈП „Палић – Лудаш“ и орнитолози из Покрајинског завода за заштиту природе, овога пута уз изванредну помоћ ЈП ЗОО врт „Палић“ и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Прво је у заштићеном подручју ПИО „Суботичка пешчара“, близу постојећег хранилишта за орлове, постављен наменски прављен велики кавез „за подивљавање“. Потом је млади орао крсташ из ЗОО врста Палић премештен у кавез у дивљини. 

Претходно му је постављен сателитски одашиљач, да би се могао пратити. Тада смо овог младог крсташа и „крстили“ - Лаки. Ово праћење је пре свега важно за случај да пуштање на слободу на пође како треба, да би се што пре спасао ако забаса у невоље.

У свом новом кавезу, где је имао и храну, провео је неколико дана у друштву других орлова који су слетали на хранилиште. „Укуси“ слободе и дивљине су му се брзо допали и оно што следи већ је легендарно.Храбро се отиснуо из кавеза да се у њега не врати, а његово полетање овековечено је сликом у прилогу.

Пар недеља је боравио близу хранилишта за орлове у ПИО „Суботичка пешчара“, а потом прелетео границу и отишао у Мађарску, у оближњи Национални парк „Кишкуншаг“. Сад већ много смелији, враћа се у Србију, посетивши прво Парк природе „Камараш“ па Предео изузетних одлика „Кањишки јараши“. 

За даље праћење његовог освајања шумо-степских простора препоручујемо мапу у прилогу. Одлеће далеко на запад, прелетевши Палићко језеро, све до шуме Чикерије. Након ње отискује се на свој за сада најдужи лет од око 90 километара на исток, преко Тисе до села Сајан и СРП „Пашњаци велике дропље“, у близини гнезда из ког се излегао. После тога кратко одлази на југ до ПИО „Слатине средњег Баната“, па се враћа за Сајан. Ту га већ можемо сматрати потпуно самосталним и пожелети му срећу у даљем летењу и сналажењу!

Завод ће, као и до сада, у сарадњи са бројним партнерима, помажући и младим и одраслим птицама, учинити све да се популација величанственог орла крсташа сачува и обнови.